Битка која нам предстоји је битка за очување ликвидности, посебно најосетљивијих и најмногобројнијих микро, малих и средњих предузећа и предузетника и борба за очување радних места, рекао је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.
Прошло је двадесет дана од почетка кризе. У фокусу државе, наравно, и даље је здравствени аспект. Донете су одређене мере и за привреду, али привредници очекују још.
Нема дилеме да је национални приоритет број један у протеклим недељама био и остаће заштита људи, лечење оболелих и колико је максимално могуће даље спречавање ширења заразе. Не треба објашњавати да је то важно из хуманих, медицинских, али и економских разлога. Ако не сачувамо људе неће имати ко да производи, да нас вози, лечи, снабдева… Што здравствена криза буде блажа, то ће и држава и Привредна комора Србије као пословна асоцијација имати више ресурса и моћи да се више усреде на подршку привреди. Паралелно са битком за животе и здравље људи, заједничком акцијом државе, коморе, трговаца и произвођача успели смо да обезбедимо снабдевање свим животним намирницама, редовно и у довољним количинама, да повећамо или покренемо производњу онога чега није било довољно или што се раније увозило – дезинфекционих средстава, квасца, маски…. Kомора је у сталној, директној комуникацији са привредом и промптно реагује у сваком конкретном случају како би што више компанија наставило да производи и извози, превезло раднике до посла, допремило производе до купаца у земљи, очувало међународни ланац снабдевања, набавило неопходне сировине и репроматеријал из увоза, превезло робу преко затворених граница, реализовало извозне уговоре и то наплатило….
Kада привреда може да очекује најављену подршку?
Битка која нам предстоји јесте битка за очување ликвидности посебно најосетљивијих и најмногобројнијих микро малих и средњих предузећа и предузетника и борба за очување радних места. Kолико у томе будемо успешни, колико брзо будемо правовремено и на прави начин реаговали данас, у условима ванредног стања, колико сада будемо сачували економску базу, толико ћемо сутра, када ово прође, имати чвршћу основу и веће шансе за релативно брз опоравак. У жељи да компанијама у томе помогнемо, а држави да олакшамо у управљању кризом, Привредна комора Србије је, сагледавајући потребе привреде, на основу препорука репрезентативних компанија и мишљења реномираних консултантских кућа, Влади доставила свој предлог приоритетних мера. У комуникацији са Председником Републике, Владом Србије, надлежним министарствима радимо на разради тих мера да бисмо за десетак дана, како је и најављено, дошли до озбиљног пакета подршке који ће бити најбољи одговор на потребе приватног сектора.
Привредници очекују и прижељкују пореске олакшице, попут делимичног смањења и пролонгирања плаћања пореских намета на запослене, ПДВ, добит… У ком правцу с тим у вези размишљате и шта се може очекивати?
После смањења референтне каматне стопе НБС на 1,75 одсто и увођења мораторијума на отплату кредита, искуство других земаља, реалне потребе привреде и препоруке међународних финансијских институција упућују да сада долазе на ред мере државне интервенције које су из домена фискалне политике. Наш, односно став привреде је да би у том пакету требало да буде бар три сета мера: оне које ће донети послодавцима пореско растерећење, затим покриће дела трошкова из државних фондова за накнаде зарада запослених (посебно обавеза према запосленима који због смањења обима послова не раде и оболелих) као и повољне кредите за ликвидност компанија. На уобличавању тих мера радимо са превасходним циљем да сачувамо што више компанија, да што више фабрика настави да ради, да што мање људи изгуби посао, како бисмо након изласка из епидемије имали реалну основу, да се, и условима никад неповољније ситуације у глобалном окружењу, наша привреда што пре опорави.
Председник Вучић је рекао да ће део кризе покрити држава, а део да морају приватници сами. Шта то значи?
Терет ове кризе мораће да поднесу сви – и држава и банке и привреда и на крају итекако ће га осетити и запослени. Глобална економска криза изазвана корона вирусом значајно је другачија од финансијске кризе из 2008. године. Овога пута се банкарски сектор и велики привредни системи и у свету још добро држе – ликвидни су и уз очување ликвидности банака и великих компанија, проблем, чије решавање и ми циљамо, заправо је у дворишту малог бизниса. Највећи изазов је да се обезбеди ликвидност овог дела привреде и очува што више радних места, јер микро, мала и средња предузећа у већини држава запошљавају највећи број људи. Да бисмо избегли депресију, са удружењем банака и владом разговарамо о креирању адекватне кредитне гарантне шеме за подршку привреди, како би и банке и држава заједно преузеле и поделиле разуман ризик подршке и кредитирања компанија.
Свакодневно сте у контакту да привредницима. Kоји део се најбоље држи, а ко трпи највећу штету?
Нема те компаније и привредне гране која директно или индиректно, више или мање већ није осетила кризу. На удару су се прво и до сада највише нашли туризам, чији је бизнис и у свету и код нас потпуно стао, угоститељство, путнички саобраћај и мали услужни бизниси. Са ширењем заразе и увођењем ванредних мера свих држава ради заштите својих граница и становништва, почела је значајно да трпи и прерађивачка индустрија. Теже набавља сировине и репроматеријале или то чини уз већи утрошак и времена и новца, највећи купци на глобалном или европском ниову обустављају рад и привремено затварају погоне, смањују производњу… Ако су, рецимо гиганти аутомобилске индустрије затворили врата својих фабрика, то је проблем за хиљаде и хиљаде њихових добављача у свету. Са друге стране, у Србији домаћа малопродаја и велепродаја животним намирницима и робом широке потрошње, фабрике хране и средстава за хигијену, транспорт робе, фармација и произвођачи средстава за здравствену заштиту у овом тренутку су значајно повећали своју производњу и промет. Посматрано на средњи или дужи рок, ако дође до губитка радних места и самим тим пада тражње, и они ће почети да осећају веће последице.
С тим у вези да ли ће бити и доношене и секторске мере или ће се ићи на линеарне, попут мораторијума на отплату кредита?
Радимо на томе да пакет подршке са којим држава изађе буде што је могуће боље одмерен, према реалним потребама привреде у целини и појединачних сектора, комбинацијом и линераних и мера секторске подршке, који ће нам омогућити да најбрже могуће санирамо што више последица по привреду у целини и најугроженије производне и услужне секторе и гране привреде. На највећу подршку у овом тренутку, како је и најављено, моћи ће да рачунају они који су претрпели навећи удар у првом таласу, који немају избора ни могућности да се сами сналазе, чији бизнис је епидемија потпуно зауставила, као што су рецимо туризам и сервиси који сада не раде, али и други сектори који су погођени, а од којих зависи даље функционисање целе економије.
Kолико је држава финансијски способна за помоћ привреди?
Уз то што нам је на рафовима продавница 80 одсто прехрамбене робе произведене у Србији, што имамо довољно хране и за домаће потребе и за извоз и струје из домаће производње, што нам и цена увозних енергената иде на руку, наша највећа стартна предност са којом смо као држава и економија ушли у борбу са корона вирусом, јесу свакако стабилне јавне финансије – успешно спроведена фискална консолидација и постигнута макроекономска стабилност у протеклом периоду. То влади, креторима економске политике за наредни период даје значајно већи маневарски простор него да су у протеклом периоду мере стабилизације изостале или да су пролонгиране. Пре свега могућност, да осим што финансира превенцију, заштиту становништа и лечење оболелих од корона вируса, остварује своју социјалну функцију, санира и економске последице и по грађане и по привреду.
Економисти кажу да ове године уместо 4 одсто треба очекивати раст од 2 одсто. Стручњаци из света тврде и да ћемо економске последице осећати 3 године. Kоје су ваше процене?
Мада је заиста тешко и незахвално сагледати дубину, штету и трајање кризе, јасно је да је глобална рецесија неизбежна. Најјача европска економија и наш главни спољнотрговински партнер – Немачка, званично је изашла са проценом пет одсто пада бруто домаћег производа у овој години. Оно што охрабрује је најновија, ММФ-ова прогноза да би производња глобално могла да се опорави већ наредне године.
Kолико дуго ћемо трпети економске последице и колико ће нас то коштати, пре свега зависи колико дуго се будемо суочавали са корона вирусом, од способности и брзине којом ће се свет и свака земља појединачно изборити са пандемијом. По оптимистичком сценарију здравствена криза у свету могла би да се заврши до јуна, док песимистичке процене говоре да би зараза могла да потраје и до 18 месеци, враћајући се у неколико таласа. У том случају, свакако да би последице по глобалну економију биле дугорочне – не само кроз смањење производње и привредног раста, већ и кроз корените промене навика запослених и потрошача.
Шта поручујете привредницима у овом моменту. Kако да се понашају, реагују…
Пре свега, желим да им одам признање: да су њихова борба, напори које улажу да производе и пружају услуге и у овим околностима, пословна сналажљивост, флексибилност и одговорност који су до сада показали заиста задивљујући. Kао и у недељама за нама, и убудуће могу да рачунају, из сата у сат, на максималну и најоперативнију подршку Привредне коморе Србије, целог коморског система са 17 регионалних и градских комора, као и мреже представништава и наших контаката у земљи и иностранству.
Поновићу, уз заштиту живота грађана на чему држава и медицинска струка лавовски раде, нема важнијег посла у овим данима и недељама које нам предстоје од помоћи привреди да настави да функционише, да сачува што више људи и радних места, да из овога изађе са што мање и финансијских и људских губитака, што је могуће мање оштећена. Истовремено апелујем на наше привреднике, ма колико им данас било тешко, да, у складу са могућностима, искажу максималну солидарност и заједништво и према заједници и према запосленима и међусобно, да сачувају пословне везе зарад превазилажења актуелних проблема и што бржег опоравка у месецима који долазе.