Praziluk je poreklom iz Sredozemlja, kod nas se gaji još od davnina. Koristi se u svežem stanju kao salata, za spravljanje nekih jela i kao začin i u prehrambenoj industriji.
Praziluk sadrži 13,4% suve materije, 1,3% proteina, 6,7% šečera, znatne količine minerala i vitamina.
Praziluk je dvogodišnja biljka, u prvoj godini obrazuje lažno stablo i lišće a u drugoj cvetonosno stablo.
Uslovi uspevanja – Praziluk je otporan na niske temperature, a optimalna temperatura za razvoj je između 18-20⁰C.Mlade ukorenjene biljke mogu podneti i -15⁰C a odrasle izmrznu pri -8⁰C. Ima visoke potrebe za vlagom pa je poželjno gajenje uz navodnjavanje.To je biljka dugog dana i traži dosta svetlosti, duboka, strukturna i plodna zemljišta, ne podnosi kisela zemljišta. Đubri se stajnjakom i mineralnim đubrivima (N 60-80 kg/ha,P 80-100 kg/ha,K 80 kg/ha ).Prihranjuje se 2-3 puta.
Proizvodnja rasada – Pošto je dvogodišnja biljka, proizvodi se rasad rano u proleće sredinom marta. Parcela mora biti dobro pripremljena i pođubrena, odnosno površinski sloj. Setva se obavlja najkasnije do početka aprila,na 1 m₂ seje se 8-10 g.semena. Seme se zatim pokrije mešavinom zemlje i komposta. Za 1 ha potrebno je 2,5-3 kg semena, odnosno 300-400 m₂ zasejanih leja. U početku seme sporo niče i rasad slabo raste te postoji opasnost od korova i mora se u više navrata pleviti odnosno štititi herbicidima. Čim rasad nikne treba ga zaliti rastvorom azotnog đubriva. Preporučuje se jedno prihranjivanje 20 –na posle nicanja. Najbolji rasad je debljine olovke i bolje se prima ako mu se orežu zalisci i deo lisne mase.
Rasađivanje – Rasađuje se krajem juna i početkom jula i pošto je to posle nekog useva zemljište lepo pripremiti i zaliti pred rasađivanje i pođubriti. Rasađivanje je 20×20 cm. Sadnja je ručno u leje sa 4-6 redova.
Nega – Po rasađivanju zaliti rasad, održavati vlagu, štititi od korova, prihranjivati (prvo kada se ukorene i drugo tri nedelje posle prvog). Praziluk se vadi krajem oktobra. Sa 1 ha dobije se 40-100 t prinos. Manje količine se čuvaju u podrumu u pesku a veće na polju na ocednom zaklonjenom mestu u trapu gde se pokrije 2/3 biljaka a kad počnu mrazevi prekrije se slojem slame.
Autorka: Dipl.ing.SvetlanaZlatarić
Izvor: PSSS