Мирослава Ноћајац из румског села Никинци је млада жена са великим срцем. Пре око годину дана започела је хуманитарни рад несебично улажући своје време и енергију. Ову акцију организује преко друштвених мрежа. Фејсбук група ОБРОК ЗА ДРУГА РУМА у овом тренутку броји 890 чланова, али добар глас далеко се чује. Сваким даном овај број расте и људи који су спремни да помогну се придружују. Сигурно је да таквих има пуно, само им је потребно да их неко покрене.
У ову групу јављају се они којима је помоћ потребна, као и они који су у могућности да донирају. Али немају сви интернет и Мирослава на сваком кораку, као и њена мајка која живи у Руми срећу људе који су у тешкој ситуацији. Предност свакако имају деца, самохране мајке, болесни. Ако је потребно она сама кува оброке, носи своју храну и остале кућне потрепштине. Ако људи нису у стању да преузму донације она стави на бицикл своја два сина и пакет. Бицикл на воз па до Руме да обрадује неког. И тако мали, њени синови су на ово навикли и сами воле да дају деци слаткише. Она је лично подстакнута својим тешким детињством у коме је често била гладна јер су средства одлазила њеном болесном оцу за лекове.
Мирослава је организовала и такозвани УСЛОВНИ ОБРОК а донатори могу у пар ресторана уплатити. На пример Ресторан Клуб С из Руме, Партизанска 1, затим Градска кафана из Руме, Главна 134. Породице онда долазе у ресторан и преузимају оброке. Такође може се и у пекарама, као што је пекара „Сложна браћа“у Руми, донирати џак брашна или новац. Затим они којима је потребно добијају бонове за које узимају хлеб и друге производе. Постоји и могућност уплате новца на рачун, а све у договору са Мирославом и зато је ова група основана. Важно је да постоји воља и увек се може пронаћи начин.
Овом приликом желимо да позовемо све који су у могућности да се прикључе овој хуманитарној акцији. Мирослава има велику вољу, али тренутно има мање донатора него оних којима је ова помоћ потребна. Постоје разни видови помоћи и сви су добродошли. Јер каже се „Ваше мало некоме значи све“.
За Војвођанске текст: Ивана В.