У организацији Туристичке организације Панчево катамаран Панука вози путнике од среде до недеље од 14, 16 и 18 часова. До краја јуна је промотивни период па је интересовање велико. Вожња траје око сат времена, али се дуго памти. Док уживамо у лепоти реке и пријатној свежини, слушамо причу нашег Капетана о историји града и знаменитостима које видимо на обали.
Река Тамиш је дуга 350 км и истиче из вештачког језера у Румунији у Карпатима. У почетку планинска, брза и бистра река, а кад пређе у равницу претвара се у питому банатску реку. У Војводини тече дужином 118 км. На свом току до Панчева нема ни једне фабрике, нити производног погона и зато је Тамиш за једну или две категорије чистија река него Дунав и Сава. Чак и када су исте категорије загађености, Тамиш је много здравији за купаче јер нема хемијских загађивача. Богат је рибом и проглашен за заштићено подручје због прелепе флоре и фауне.
На нашем путу пролазимо крај димњака прве пиваре на балкану, коју 1848. године преузима Игњат Вајферт и гради ову зграду. Он је отац најзнаменитијег Панчевца Ђорђа Вајферта, првог и најуспешнијег гувернера Народне банке Србије. Око пиваре и старе железничке станице чији кров видимо снимало се око шездесетак филмова наших и светских копродукција.
Видимо звоник Римокатоличке цркве, која поседује оргуље јединствене у овом делу света и Европе. Затим Успенску цркву са два торња, односно звоника какве су претежно у Војводини, што симболизује духовно јединство српског народа са обе стране Дунава. Потом настарије риболовачко друштво у старој Југославији. Пристижемо на градску плажу, где је снимљен култни филм Балкан експрес. Наилазимо на мост који је саграђен 1936. године. Са њега су седамдесетих некадашњи момци редовно скакали и на тај начин исказивали храброст.
Видимо димњак Бахманове циглане. Урбана легенда каже да се од ове цигле одличног квалитета градило у Пешти и Бечу. Наилазимо на звоник Преображенске цркве, која је због своје лепоте проглашена за национално добро од изузетног значаја за земљу Србију. Иконостас је осликао Урош Предић у стилу реализма, а необична је и по својој архитектури.
Пролазимо место одакле је некад полазила скела. Слушамо причу о Горњем граду, северно од тврђаве, где су се населили Срба из околине Темишвара у једном великом миграционом таласу. После тога долазе Немци као економски мигранти, јер су им додељивана бесплатна имања, затим Румуни, Словаци, Чеси, Украјинци, Мађари, и они се насељавају у Доњем граду. Видимо Велики житни магацин, затим зграду Свиларе.
На ушћу Тамиша у Дунав, 1909. године изграђене су две куле светионици са леве и десне стране да би означили где је главни канал кад су велике воде, што је јединствено у свету. Јер увек је светионик само са десне стране. Видимо и острво Бела стена.
Панчевци могу да се похвале да су један део свог живота у њиховом граду провели многи знаменити људи, као Милош Црњански, Јован Јовановић Змај, Илија Милосављевић Коларац, др Светислав Касапиновић, народни херој Олга Петров и многи други. Али ко нам боље од Мике Антића може описати како се воли Тамиш:
„Дунав се улива у Тамиш
Из свих мора, из свих океана,
Панчево – то је кад се вратиш
У своје срце једног дана.“
За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.