Овогодишња сезона радова у бостану није имала науспешнији почетак. Због јаких и честих киша лоза на њивама је брзо пропадала, па је било потребно додатно ангажовати надничаре, а на површини где је пропала морали су поновити садњу. Због такве ситуације многи произвођачи нису посадили количине које су планирали, али климатски услови диктирају темпо. Већини је пошло од руке да се изборе са таквим непогодама, и без обзира на потешкоће на почетку, овогодишњи бостан, и лубенице и диње су изразито слатке, сласне и миришљаве. Због тога већ две недеље на ђурђевачким улицама шири се мирис свежих лубеница.
Овогодишња сезона, у односу на прошлогодишњу касни десет до четрнаест дана, али су лубенице и диње незапамћено добре. Произвођачи су углавном задовољни, посебно они који су бостан садили под фолију, јер је он сазрео раније и продавали су га по првој цени која је била педесет динара по кили на мало.
-Задовољни смо, посебно јер нам се заломило да продајемо по првој цени. Створили су се услови за зараду, а није сваке године тако. Продајемо и на велико и на мало, имамо сталне купце из више места Војводине и околних места код Ђурђева. На њиви имамо и лубенице и диње, али диња је знатно мање. Поред лубенице је лепо имати и дињу, па нек свако себи бира оно шта жели и највише воли да поједе. Од муштерија чујем да и дињу и лубеницу поједу скроз до коре јер су укусне, рекла је Стојана Харди из Ђурђева која заједно са мужем Николом и сином Александром више деценија гаји бостан на њиви али и друге врсте поврћа као и пшеницу, па искуство не мањка.
Ове године због кише, али и сунчаних дана, као и благих температура у одређеним периодима лубенице су нарасле велике, али и добиле на сласти као и диње које су ванредно сласне и миришљаве. Почетком ове недеље ђурђевчани, произвођачи лубенице су почали да секу и износе оне највеће лубенице, па је међу понуђенима лако наћи и оне са осамнаест кила, па и веће.
Овогодишња сезона, у односу на прошлогодишњу касни десет до четрнаест дана, али су лубенице и диње незапамћено добре. Произвођачи су углавном задовољни, посебно они који су бостан садили под фолијом, јер је он сазрео раније и продавали су га по првој цени која је била педесет динара за килограм.
-Задовољни смо, посебно јер нам се заломило да продајемо по првој цени. Створили су се услови за зараду, а није сваке године тако. Продајемо и на велико и на мало, имамо сталне купце из више места Војводине и околних места код Ђурђева. На њиви имамо и лубенице и диње, али диња је знатно мање. Поред лубенице је лепо имати и дињу, па нек свако себи бира оно шта жели и највише воли да поједе. Од муштерија чујем да и дињу и лубеницу поједу скроз до коре јер су укусне, рекла је Стојана Харди из Ђурђева која заједно са мужем Николом и сином Александром више деценија гаји бостан на њиви али и друге врсте поврћа као и пшеницу, па искуство не мањка.
Ове године због кише, али и сунчаних дана, као и благих температура у одређеним периодима лубенице су нарасле велике, али и добиле на сласти као и диње које су ванредно сласне и миришљаве. Почетком ове недеље ђурђевчани, произвођачи лубенице су почели да секу и износе оне највеће лубенице, па је међу понуђенима лако наћи и оне од осамнаест кила, па и веће.
У Ђурђеву има мало више од десетак произвођача бостана, већина њих своје производе продаје на главној улици у селу или у центру код пијаце, а неколико њих и на магисталном путу Нови Сад – Зрењанин, међу њима на свом бостану, а недалеко од расадника продају га једино чланови фамилија Харди и Хромиш.
-Цена лубенице је ове недеље спала на тридесет пет динара, нема пуно нас који продајемо свој бостан, а у селу, као и на магисталном путу има и накупаца који га продају. Овогодишњи бостан се намучио због времена за време пресађивања, лоза се сушила и у пластенику тако да нисмо посадили како смо планирали, али онако како смо могли, опет због времена, рекао је Влада Харди произвођач бостана са вишедеценијским искуством који у овом послу има највећу подршку од жене Наташе, сина Оливера, ћерке Катарине и брата Јоакима. Ово је трећа година за редом како породица Харди производи и продаје бостан поред магистралног пута код расадника.
ПОТВРЂУЈУ ДА ЈЕ ЂУРЂЕВАЧКА ИПАК НАЈСЛАЂА
-Намерно смо скренули са пута да би купили лубенице у Ђурђеву, проверено знамо да се најлепше и најукусније производе у овом селу. Купили смо четири лубенице од око десет кила да би смо их имали што дуже, али брзо ћемо их појести јер знамо да су укусне. Ми чак ни не купујемо на другим местима јер су ту у Ђурђеву пре свега проверене, слатке и укусне, рекао је Марко Богдановић из Новог Београда.
-Иначе, оженио сам Ђурђевчанку, па знам да су ђурђевачке лубенице најлепше. Идемо са пута и намерно смо скренули на пут за Ђурђево да посетимо фамилију и накупујемо лубенице и диње да имамо да се засладимо, рекао је Неца Белош из Кикинде.
-Ђурђевачке лубенице су од давнина познате и признате, слажем се да су најлепше. Упознат сам да има све мање произвођача бостана, а колико чујем то је због тога јер има пуно крађа бостана у атару, рекао је Златко Балинт из Жабља.
-Највише волим да купујем код проверених, а најчешће купујем у Ђурђеву, али и у Ковиљу и Госпођинсцима. Тако радим од малена јер сам пореклом из Ђурђева, рекао је Мирослав Ујфалуши из Футога.
-Бостан увек купујем ту у Ђурђеву јер знам да је најслађи. Данас увече путујем назад кући и зато сам накуповао више лубеница. Имамо ми и тамо да их купимо, али ове ђурђевачке су непревазиђене и познате, а и купујемо домаће па знамо да је квалитет добар, рекао је Иван Колошњаји из Нотерса у Швајцарској.
Купујмо домаће!
За војвођанске: С. Саламун
Тогорона сезона роботох з бостаном нє мала найуспишєйши початок. Пре моцни и части дижджи лоза на полю барз препадала, та було потребне додатно анґажовац наднїчарох, а на поверхносци дзе препадла садзиц нову лозу або семенка бостану. Пре таке велї продукователє нє посадзели бостан на способ як заплановали, алє як им хвиля диктовала и дошлєбодзовала. Векшини ше удало вибориц ше з таким, и без огляду на почешкосци на початку, тогорочни бостан, и ґереґи и динї барз слатки, сласни и паханяци. Пре таке уж два тижнї на дюрдьовских улїцох шири ше пах швижого бостану.
Тогорочна сезона, у одношеню на прешли рок пожнї дзешец до штернац днї, алє ґереґи и динї нєзапаметано добри. Продукователє преважно задовольни, окреме гевти котри бостан садзели под фолию, бо вон дозрел скорей и предавали го по першей цени котра була пейдзешат динари по кили на мало.
-Задовольни зме, окреме же нам ше удало предавац по першей цени. Створели ше условия за заробок, а такого нєт кажди рок. Предаваме на велько и на мало, маме сталнох купцох зоз вецей местох Войводини и околних местох при Дюрдьове. На полю маме и ґереґи и динї, алє динї знатно менєй. Коло ґереґи крашнє мац и диню та най себе вибера хто цо сце и найволї поєсц. Од муштериї чуєм же и ґереґу и диню поєдза цалком по лупу бо су того року барз смачни, гварела Стояна Гарди зоз Дюрдова котра вєдно зоз супругом Николом и сином Александром вецей децениї пестую бостан на полю алє и другу желєняву як и житарки, та маю богате искуство.
Того року пре дижджи, алє и слунечни днї, як и благу температуру у одредзених периодох ґереґи наросли вельки, алє и добили на сласци як и динї котри позарядово сласни и пахняци. Початком того тижня дюрдьовчанє, продукователє бостану почали резац гевти найвекши ґереґи, та медзи понукнутима лєгко найсц и осемнацкилово та и векши.
У Дюрдьове єст кущик вецей як дзешец продуковательох бостану, векшина их свойо продукти предава на главней улїчки у валалє або у центре валала при пияцу, а даскелї и на маґистралней драги Нови Сад-Зренянин, медзи нїма на своїм бостану єдино члени фамилиї Гарди и Хромиш.
-Цена ґереґи того тижня спадла на трицец пейц динари. Нєт нас вельо цо предаваме свой бостан, а у валалє, як и на маґистралней драги предаваю го и накупци. Тогорочни бостан ше намучел пре хвилю, лоза почала спрец и у пластенїку так же зме нє посадзели як зме плановали, алє як зме могли, заш пре хвилю, гварел Влада Гарди продукователь бостану зоз вецейдеценийним искуствийом котри у тей роботи ма найвекшу потримовку од супруги Наташи, сина Оливера, дзивки Катарини и брата Йоакима. Тот рок треци за шором як фамилия Гарди продукує и предава свойо бостан коло спомнутей маґостралней драги коло расаднїку.
ПОТВЕРДЗУЮ ЖЕ ДЮРДЬОВСКА ЗАШ ЛЄМ НАЙСЛАДША
-Нароком зме скруцели з драги же би зме могли купиц ґереґи у Дюрдьове, преверено знаме же ше найлєпши и найсмачнєйши продукую у тим валалє. Купели зме штири фалати од коло дзешец кили же би зме мали цо длужей, алє швидко их поєме бо знаме же су смачни. Анї нє купуєме на другим месце бо су ту у Дюрдьове скорей шицкого преверени, слатки и смачни, гварел Марко Боґданович зоз Нового Беоґраду.
-Иншак, оженєл сом Дюрдьовчанку, та знам же дюрдьовски ґереґи найлєпши. Идземе зоз Златибора зоз одпочивку и нароком зме скруцели по драги за Дюрдьов же би зме нащивели фамилию и накуповали ґереґи и динї же би зме мали з чим назасладзиц ше, гварел Неца Белош зоз Кикинди.
-Дюрдьовски ґереґи оддавно познати и припознати, складам ше же су найлєпши. Упознати сом же єст вше менєй продуковательох бостану, а кельо чуєм то так понеже єст вельо крадзи бостану у хотаре, гварел Златко Балинт зоз Жаблю.
-Найволїм куповац при преверених, а найчастейше купуєм у Дюрдьове, алє и у Ковилю и Ґосподїнцох. Так робим од малючка понеже сом походзеньом зоз Дюрдьова, гварел Мирослав Уйфалуши зоз Футоґу.
-Бостан вше купуєм ту у Дюрдьове бо знам же є найсладши. Нєшка вечар путуєм назад дому и прето сом купел вецей ґереґи. Маме ми их и там купиц, алє тоти дюрдьовски нєпревозидзени и познати, а и купуєме домашнї та знаме же квалитет добри, гварел Иван Колошняй зоз Нотерсу зоз Швайцарскей.
Купуйме домашнє!
За войводянски.рс : С. Саламун