Незаобилазно место на ходочашћу Светом земљом јесте и Гора Тавор или Табор. Њена купола на 588 м по висини подсећа на Фрушку гору, а по изгледу на куполу каквог давног вулкана јер је одвојена од осталих брда. Помиње се у Библији као граница између племена Израиљевих, али не и у јеванђељима. Налази се у доњој Галилеји, недалеко од Назарета.
Након претходних целодневних обилазака по великој врућини, аутобус је групу довезао на паркинг у подножје горе, одакле се креће мањим комбијима. Призор са успона је прелеп јер се у подножју види град и околна, Армагедонска поља – ретки пример зелене обрађене земље a куда су водили древни путеви од брда Кармел ка Дамаску и Сирији.
На самој гори се најпре стиже пред капију која је закључана. Након најаве и уласка, указује се црква од камена којом управља Руска православна црква. Унутра влада уобичајени мир а иконостас је необичне зелене боје са много златних детаља. Уживамо на овом светом месту, у хладовини цркве и хладном послужењу. Док чекамо локални превоз за назад, напољу дува пријатан ветрић за разлику од подножја.
И пре него што су Израелци ушлу у Обећану земљу, Тавор је био контролна тачка и место култова јер је нађено место за принос дарова за плодност поменутих поља. Био је и место многих освајања и разарања. У књизи Откровења, последња светска битка у време Господњег другог доласка биће негде на пољима Армагедона, где ће Бог победити зло. Не треба помињати да је за Србе Косово поље пандан овом месту из Библије.
Уочи Празника Преображења уместо превозом, верници се пешице пењу на Тавор где се током празничне Литургије спушта благодатни облак, који верујуће укрепљује у вери. Овде се Господ преобразио пред три своја апостола, Петром, Јаковом и Јованом јер су они показали веру, наду и љубав, и пред два пророка, Мојсијем и Светим Илијом да буду сведоци преображења живима и мртвима.
Текст и фото: В. Раонић;