За Мохарач се скреће на уласку у Ердевик према Визићу а за Брује се продужи из места. Оба језера су релативно близу Ердевика који је у општини Шид, а државна граница са Хрватском није далеко, те се упада у роминг. Прелепи су пејзажи до оба језера, падине прошаране виноградима, пољима кукуруза и шумицама за пчеле. Код једне куће у Ердевику видимо четири дупле приколице набраних крушака. Вредни неки домаћини!
Код језера Мохарач има мали паркинг у хладовини и неки приручни тоалет, тушева у овом делу нема. На косини бране сунчали су се малобројни купачи, а неки и брчкали у води. Питали смо пролазника за место за купање, каже, сунчање је могуће на дрвеним платформама које користе пецароши, али силазак у воду није згодан јер је муљевито. Осим непосредне близине бране, језеро нисмо даље обилазили.
Мохарач има дубину од пет до десет метара, дужине један километар, а ширине 300 метара, настало је за потребе акумулације воде. Са друге стране бране виде се бетонирани испусти. У испусту постоји извор воде коју је могуће сипати у флашу, али се не бисмо усудили да ходамо по бујној вегетацији. На инфо табли пише да је рај за пецароше током целе године јер је богато шараном, амуром, штуком, сомом, толстолобиком и бабушком, с тим да постоје правила за улов рибе. Такође је дом лабудовима, паткама и гускама, а у околини има корњача, фазана и зечева.
Језеро Брује је настало на исти начин, као акумулација. Мала плажица у хладовини била је препуна шатора, сви столови и клупе заузети, димило се са приватних роштиља, кесе смећа су биле препуне а читање и одмор су ометале муве. Ту су и два импровизована кафића, у једном нуде само пиво, док је други ентузијаста на плинској боци припремао кафу и палачинке. У води је највише било деце, а мама лабудица је будно кљуцкала радозналце који се приближе њеним већ пораслим лабудућима. Са друге стране, уз пут видимо пецароше а на инфо табли читамо да је и Брује дом сличним врстама рибама и птица као и Мохарач. Такође стоји да се поред језера налази базен који ради у летњем периоду а пуни се водом из језера. Базен нисмо видели, али је Брује далеко посећеније купачима и камперима од Мохарача (тј. оног дела близу бране).
Недалеко од језера Брује, у долини и дебелој хладовини храста лужњака, стиже се до маленог језерца Извор Бања или Малог језера. Около су клупе и столови које су заузеле бројне породице за целодневни одмор. За ово изразито зелено језерце пише на табли да су се некада у њему лечили римски легионари термоминералном водом, јер су на оближњем локалитету Бања Кулина нађене цеви које су водиле до Сирмијума. Пише да се овде вода могла пити, те да сада не постоји прилаз изворишту јер се вода испушта нешто ниже низ канал. Вода је константне температуре од 13 степени, богата сумпором и јодом те погодна за лечење екцема и других кожних болести. У језерцету се купају само малобројни јер га опседа трава. Управо ова јодна вода потоком напаја језеро Брује, а видели смо и плаве вилин коњице који уживају у близини воде.
Кажу да у овом делу Срема вреди још обићи ливаду Косача и друге изворе, те пробати ердевичка вина и кулен. Нисмо стигли ни до поменуте Бање Кулина која је близу села Љуба, а такође у овој општини постоји и Сотско језеро, на путу од Шида ка Илоку.
У самом Срему од општине Инђија до општине Шид ређају се језера Љуково, Шеловренац, Међеш, Борковац, Кудош (Павловачко), Бели камен (Бешеновачко), Тестера, Врањаш, Чалма, Мохарач, Брује и Сот – звучи као права бајалица! Вратићемо се да наставимо истраживање сремских лепота – не само водених, мада су оне у летњем периоду најпривлачније.
Текст и фото: В. Раонић;