Прављење украсних предмета од каменчића се назива PEBLE ART. Уметност исказана кроз каменчиће однедавно је део креативног изражавања и наше суграђанке Јелисавете Драгојловић. Почела је од нешто другачије идеје да би кроз много истраживања стигла до садашњег препознатљивог стила. Ми бисмо рекли да је тај стил минимализам – скоро па зен или хаику слика. На „сликама” су преко поређаних каменчића представљени људи и јединствена порука намењена крајњем кориснику.
Јелисавета је инжењер машинства, графички дизајнер и фотограф. Каже да има спретне руке, мада често до коначног решења не долази од прве. Тада једноставно испробава док не сложи по свом осећају. Прве радове направила је ове године, тачније 4. марта 2020. Прави куриозитет је да је до Осмог марта, тј. за 4–5 дана направила и продала преко 80 таквих уметничких поклона.
Допало се то окружењу и пријатељима, почели да поручују и убрзо је настала страница на друштвеним мрежама која је добила радни назив КаменоЗезац. Уследила је епидемија и застој, да би у последње време њена уметност наставила да стиже на разне адресе и градове путем слања или личног достављања, док су пријатељи носили поклоне и на друге континенте.
Ауторка каже да је камен диван природни материјал који је постојао и пре људске врсте. Много је ствари везано за камен – и камен мудрости, и камен лудости, и луди камен. Камен спотицања, камен око врата и камен темељац. И хладан, и врућ кад упије сву околну топлоту. Његов је облик диван у својој једноставности. Чист је и суштаствен.
Комуникација са људима је посебан део приче, јер од момента кад јој се неко обрати са идејом до крајње реализације, има доста финог уштимавања. Сврха труда је да коначни поклон добије најбољу могућу форму уз неки натпис, стих из песме али још боље личну, интерну поруку, фору. Једном приликом је поклон ишао трудници па се потрудила да нађе каменчић „са стомаком”. Други пут је дечко желео да му изради два пингвина са јединственом поруком за девојку. Онда уследио захтев да се направи совица или жирафа, а љубитељи паса траже шапицу или нешто на ту тему. Једној породици је тражила два идентична розикаста каменчића како би обележила рођење близнакиња у тој породици, другима је правила поклон који би понели пријатељима за усељење у кућу. Видели смо и поклон за омиљеног доктора. Често поручилац исприча читаву малу причицу, историју а неки желе да поклон стигне баш одређеног датума. Све је то Јелисавети само нови изазов да угоди и испоштује повод.
Најлепши део је кад се крајњи добитник поклона јави, те пошаље фотографију те „слике” у новом простору, њиховом дому. Некад добије читаву страницу текста како су људи реаговали кад су добили поклон. То даје нову енергију и подстрек.
Уколико поклон треба да стигне на неку адресу у Новом Саду, испоручиће га лепо упакованог, највероватније бициклом, Јелисаветин син. Тада јој се јављају корисници разнежени што је изненађење донео један диван дечак. То ову породичну мануфактурну причу у којој учествују још супруг и ћеркица, чини додатно емотивнијом и лепшом.
Уколико желите некога да обрадујете уникатним персонализованим поклоном, лако је, наручите га бар три дана раније преко странице КаменоЗезац.
Разговарала: В. Раонић;
Фотографије: Ј. Драгојловић;