Данашњи разговор са поводом је најраспеванији и најсадржајнији од свих разговора које смо водили у протеклој години.
Повод за разговор је вечерашњи Новогодишњи шоу програм, Радио Телевизије Војводине у којем доминира дует Љубица Вранеш и Драгољуб Бајић, наши истакнути оперски певачи.
Након снимања данашњег Шоу програма „Заувек пријатељи“ имали смо част да ови млади и истакнути уметници посете нашу редакцију и за читаоце Војвођанских ексклузивно поклоне овај разговор и уведу нас прелепом песмом у Нову годину.
Овај пријатан разговор са поносом делимо са нашим читаоцима, уживајте.
Пожелео бих Вам добродошлицу и захвалио на указаној части што сте посетили нашу редакцију, такве музичке величине нису до сада крочиле у наш скромни простор.
Хвала пре свега вама на позиву, велика ми је част, а ви знате да ја стално објављујем на друштвеним мрежама како ми је Војводина у срцу, зато када се појавио захтев за пријатељство од стране ,,Војвођанских вести“, ја сам то одмах прихватила и остварили смо сарадњу.
Представио бих Вас као прву српску Кармен, 2017 године сте први пут наступили у тој улози, да ли се сећате емоција које су вас обузимале током тог наступа?
Да наравно да се сећам емоција у вези са мојом првом опером ,,Кармен“. Наиме, када сам изашла да се поклоним након представе тек тада сам постала свесна да сам отпевала ту Кармен коју сам тако жарко желела, чак сам имала у једном моменту осећај да ми се губи тло под ногама и морала сам да клекнем како бих самој себи доказала да сам заиста ту (смех), али то су неки моменти када не спавате читаву ноћ након представе, као што је то био случај и са ,,Кармен“.
Ваша каријера је заслужно кренула узлазном путањом, улоге су почеле да се нижу као и ансамбли широм Европе. Да ли можете да нам набројите са којим ансамблима сте наступали, бар у скорије време?
Румунија је земља која ми је, поред ,,Кармен“, отворила многе путеве и за друге веће улоге. Занимљиво, многе веће улоге отпевала сам прво у Румунији па тек онда у Србији. Певала сам у Темишвару, Крајовска опера и Букурешту, где сам наступала са краљевском опером. Обишли смо Немачку са опером ,,Дон Карлос“, где смо запажене улоге остварили и ја и Драгољуб, он као краљ и ја у улози принцезе Еболи. Иако можда звучи чудно када се помене румунска култура, они јако много улажу у културу, а најбољи податак за тако нешто је и чињеница да имају чак седам и више оперских кућа које су активне на читавој територији Румуније, као ономад код нас у Југославији. Продукција је озбиљна и велика, а ја се надам да ћемо и ми, овде у Србији, након што се заврши ова пандемија радити много боље и много више него што смо радили до сада.
Тренутно са колегом Драгољубом Бајићем припремате на РТВојводине новогодишњи шоу „Заувек пријатељи”, да ли би могли само за читаоце Војвођанских откријете делић чаролије која нам се спрема у новогодишњој ноћи? (Пар песама које ће те изводити).
У новогодишњој ноћи Драгољуб и ја смо припремили феноменалан репертоар који се састоји од неколико лепих народних песама, затим сплетове песама из Македоније, Црне Горе, Косова и Метохије, сплетове војвођанских песама али и неколико страних песама. Концерт ће, надам се, бити за свачији укус, а верујем да ће гледаоци Радио Телевизија Војводине уживати уз нас и да ћемо заједно ући у Нову Годину на један необичан начин, будући да смо Дргољуб и ја оперски певачи и да смо са посебним задовољством отпевали ове песме, а што би колега (Драгољуб) рекао ове песме имају вишедеценијску потврду квалитета па стога сматрам да ће се допасти великој већини гледалаца.
Када Вас можемо очекивати на сцени Народног позоришта у Новом Саду?
Ја се надам да ће моје гостовање у Српском Народном Позоришту бити одмах након пандемије чим се појави могућност за неку од новијих продукција, конкретно мислим на продукцију Бизеове опере ,,Кармен“. Наравно, постоји још наслова који су на репертоару у Српском Народном Позоришту и у којима бих ја могла да се опробам.
За крај овог разговора поставио бих Вам питање које свим нашим саговорницима постављам, а то је :” Шта сте као мала девојчица сањали да буде Ваше занимање”?
Ја сам девојчица која је остварила свој сан, јер сам још као мала сањала да певам на оперској сцени. Када сам имала отприлике шест или седам година, ја сам се заљубила у класичну музику и оперско певање, иако долазим из града Вршца у којем се музичка школа отворила тек када сам ја била на другој или трећој години студија. Међутим, то ме није спречило да постанем оперска певачица, па су ми тако комшинице, моја мајка и њене пријатељице, знајући за те моје жеље, шиле хаљине за неке моје прве соло наступе и подржавале ме у том да остварим свој сан и циљ, да будем оперска певачица.
Драгољубе добродошли у Нови Сад, Град у којем у последње време проводите пуно времена.
Молим Вас да за читаоце Војвођанских кажете у чему је тајна ваших честих долазака у Нови Сад?
Ја проводим време у Новом Саду често. Рекао бих да је била тајна док сам био момак, зато што сам, како и у Београду, тако и у Новом Саду имао много цура. У последње време моји доласци више нису тајна, што је и логично (смех). Сада је то углавном због сарадње са Радио Телевизијом Војводине, која је почела са припремом новогодишњег програма, а наставили смо је и за потребе програма за Српску нову годину. Оно што нас чека у некој ближој будућности још не бих откривао, али је свакако велико инзенађење, нешто што је Новом Саду требало. У питању је једна емисија културно-забавног типа, али не бих сада откривао више детаља.
Колико дуго познајете Љубицу и да ли сте имали пре овог заједничких наступа?
Љубицу познајем дуги низ година , а могу слободно рећи као да је познајем читав свој живот. Ми смо јако добри пријатељи и фантастичне колеге, управо услед те наше дугогодишње сарадње јако се добро познајемо. Имали смо пре овога низ заједничких наступа, а наше интензивно дружење и сарадања су почели први пут на опери ,,Кармен“ и то ни мање ни више него у Сеулу, где смо три дана заредом играли пред укупно 9.000 људи! (смех)
Која нумера из новогодишње емисјије “Заувек пријатељи” Вам је најдража?
Управо нумера ,,Пријатељи заувек“, која је уједно и насловна нумера нашег дела новогодишњег програма. Као што и мајка воли свако своје дете исто, тако и ми волимо све наше песме, али ако бих морао да издвојим још неку поред ,,Пријатеља заувек“ то би била ,,Одисеја“, нумера нашег композитора Војкана Борисављевића, маестра са којим ми често, и са великом радошћу, сарађујемо, а у наредној години у плану је велики број уговорених концерата које би требали заједно да одржимо. Надам се само да ће ситуација у којој се тренутно налазимо проћи и да ћемо, заједно са Војканом, моћи да одржимо те концерте.
Признања и награда уметницима никада не недостају. Да ли можете да наведете најдраже признање које сте освојили?
Најдраже признање које сам ја освојио је публика која долази на моје наступе и концерте. Све остале награде и признања су ми драги, али оно што заправо остаје је емоција људи који долазе на наше наступе и прате оно што Љубица и ја нудимо нашим фановима и свету који долази на оперске представе.
Веома богата оперска каријера, а млад сте певач, за коју улогу Вам је највише напора требало да је спремите?
Највише напора ми је требало да спремим улогу краља Филипа из опере ,,Дон Карлос“. Да би ме боље разумели, краљ Филип II био је особа која је држала пола света у шаци. Био је изузетно цењен у читавом свету. Разлог зашто је то била најтежа улога у мојој каријери јесте захтеван доживљај самог лика који у себи носи много различитих емоција, али и огромну снагу коју треба дочарати заједно са оном слабом страном која је представљена кроз његову супругу која се прво заљубљује у његовог сина. То би била нека емоција која је јако захтевна, а чувени бас Феручио Фурлането рекао је за ту улогу да је таква да се гради и прави током читаве каријере.
Да ли сте се опробали у рок интерпретацијама оперских арија?
Љубица и ја смо се опробали у рок верзији опере ,,Кармен“. То је била сарадња са оркестром опере из Крајове где смо имали једно непроцењиво искуство. Прво због споја самих жанрова, иако то није преседан, али конкретно рок ,,Кармен“ била је премијерно извођење. Ми се искрено надамо да ће нешто тог типа да заживи и код нас, а већ смо и причали о томе са неким људима да рок опера ,,Кармен“ доживи своју премијеру и у Новом Саду.
За крај овог разговора поставио бих Вам питање које свим нашим саговорницима постављам, а то је :” Шта сте као мали дечак сањали да буде Ваше занимање”?
Као мали дечак сањао сам да се бавим атлетиком (смех). Обично клинци сањају да буду фудбалери или да играју баскет, међутим мојих неколико другара и ја смо организовали Олимпијаду, која је у исто време била и летња и зимска (смех). Неколико пута је долазила и телевизија да нас снима, јер смо ми то јако лепо и озбиљно организовали. Правили смо и медаље за сваку дисциплину, док је моја омиљена дисциплина била скок с мотком, попут Сергеја Бубке. Искрено, дуго сам размишљао зашто ме је баш скок с мотком привукао, да бих после неког времена схватио да је то можда, у пренесеном смислу, био скок у звезде…..Ад Астра. То би негде била и директна веза са оним што ја тренутно радим а чињеница да смо Љубица и ја тренутно најпознатије оперске звезде на нашој оперској сцени говори нам да се тај скок и остварио.
Читаоци Војвођанских Вам се захваљују на овом разговору и у име редакције желим Вам пуно среће и у спеха у наступајућој години.
Љубица и Драгољуб „Хвала и ми свима вама желимо срећну и успешну Нову годину и Божићне празнике“.
Не заборавите да вечерас одаберете канал РТВ1 од 21 сат, Нова година, Нови почетак, срећно!