Period od početka vlatanja do klasanja predstavlja veoma važno razdoblje u životu pšenice. To je vreme najintezivnijeg porasta, stvaranja velike vegetativne mase i formiranja generativnih organa. Zbog toga biljke u tom periodu treba da budu dovoljno obezbeđene vodom, hranom, toplotom i svetlošću.
Što se tiče odnosa prema pozitivnim temperaturama, usev sa porastom zahteva i povećanje dnevnih temperatura, i to povećanje treba da bude postepeno i ravnomerno. Naglo povećanje temperature prouzrokuje neujednačen porast i razviće biljaka npr: naglim povećanjem temparature u proleće, dolazi do brzog porasta u stablo pa bokorenje nemože da se obavi i usev ostane redak. Uticaj različitih dnevnih temperatura na porast i razviće pšenice dolazi do izražaja naročito u periodu od klasanja do zrenja. U predelima gde je srednja dnevna temperatura 24⁰ ovaj period od klasanja do zrenja traje 30 dana. Daljim povećanjem srednjih dnevnih temperatura i znad 24⁰C ovaj period se ne skraćuje već može doći do prisilnog zrenja što će se nepovoljno odraziti na kvalitet i prinos zrna.
Osim srednjih dnevnih jako su bitne i maksimalne temperature u ovo vreme jer mogu dovesti do toplotnog udara. Toplotni udar se inače javlja iznad 28⁰C, i u prisustvu toplog vetra i male relativne vlage vazduha. Ukoliko temperatura pređe kritičnih 28⁰C, toplotni udar će se javiti utoliko pre ukoliko je relativna vlažnost vazduha niža i jači toplotni vetar. Ako toplog vetra nema ili je slab a relativna vlažnost vazduha visoka, za pojavu toplotnog udara potrebna je znatno veća temperatura ( ima primer gde se nije javila i pri temperaturi od čak 39⁰C).
Kritični period za pojavu toplotnog udara traje oko 10 dana u periodu mlečne zrelosti. Štete od toplotnog udara su veće ukoliko se on javi na početku ove faze i može iznositi i do 50%, sredinom ove faze za 20%, a na kraju mlečne i pošetkom voštane zrelosti šteta je mala ili je nema.
Na visokoj temperaturi šećer obrazovan u ćelijama stominog aparat ne može da se transformiše u skrob. Zbog velikog osmotskog pritiska, transpiracija je vrlo visoka i stomine stomine ćelijese ne zatvaraju. Mala relativna vlaga vazduha i topao vetar uzrok su brzog gubljenja vode iz biljke, pa koren biljke ne uspeva da je snabdeva dovoljnom vodom čak ni kada je zemljište optimalno vlažno. Zbog toga dolazi do gubljenja vode iz delova biljke gde je najviše ima (zrno, lišće). Usled gubljenja vode zrno ostaje smežurano, ćelije u njemu odumiri a kao posledica je smanjenje kvaliteta i prinosa zrna.
Autorka: Svetlana Zlatarić
Izvor: PSSS