Мања група планинара из Новог Сада у организацији ПД „Фрушка гора” придружила се у недељу, 31. јануара 2021. домаћинима из Ваљева у пешачењу Близоњским и Бранковачким висом. Шетња није била захтевна а киша је већим делом поштедела шетаче. Код обновљеног спомен-обележја на Бранковачком вису направљена је пауза уз мало послужење чланице из Ваљева којој је био рођендан.
Спомен-обележје на узвишењу удаљено је, како пише на табли, свега два километра од музејског комплекса у Бранковини. Скретање ка вису је добро обележено. Споменик је подигнут 1954. у славу окупљања устаника након сече кнезова а околина уређена 2013. трудом мештана и Црквене општине Бранковина. Предвођени Матејом и Јаковом Ненадовићем, овде су се под барјаком из бранковачке цркве окупили устаници Западне Србије, чиме је почело ослобађање Србије од турског ропства.
Шетња је настављена низ заселак Павићи где је рођен чика Љуба Ненадовић. Међу планинарима је био Александар Павић чији су преци из истог краја. Павић је лиценцирани туристички водич при Туристичкој организацији Ваљева, тако да су посетиоци добили основне информације о историјско-туристичком комплексу Бранковина. Комплекс је од пута Ваљево–Шабац удаљен свега 500 метара а однедавно се, на добро обележеном скретању налази и метални крст.
Комплекс се састоји од два дворишта – црквеног и музејског. У порти се налази Црква Светих Архангела (слава цркве је 26. јула) са ризницом. Уз цркву су споменици славним Ненадовићима који су преко два века играли битне улоге на историјској сцени Србије. Ту је и обележје ратницима из околних села палим за слободу отаџбине. Персида Ненадовић је била удата у породицу Карађорђевић. Мајка је краља Петра I Ослободиоца. Не треба заборавити ни Хаџи Рувима који има улицу у Новом Саду. У хладу столетне шуме крај потока, у порти је и гроб наше поетесе Десанке Максимовић која почива уз земне остатке свог супруга Сергеја Сластикова Калужанина. Није изостало ни читање Десанкине песме.
Уз чесму Ненадовића, овде су још и кућице собрашице. Оне су редак пример градитељства у Србији где су на црквеној земљи виђенији парохијани подизали дрвене вајате у којима су након празника и лутургија одмарали, обедовали и позивали своје госте, склањали се од кише будући да им куће нису близу јер су овде села разбијеног типа (одн. нису ушорена).
Мостићем се прелази у музејско двориште са вајатом проте Матеје у ком је рођен његов син Љуба, затим протина школа – једна од најстаријих сачуваних школа из 19. века са спомен-учионицом и свима омиљеном магарећом клупом. У Десанкиној школи се могу видети песникињине фотографије, медаље, писаћа машина, шешири, парфеми. Могу се чути снимци како она говори поезију, видети песме у рукопису међу којима је и „Час земљописа” која описује управо предео који су планинари тог дана обишли.
„…А шарено коло око нас играла су села,
бодро се уз брдо пеле шума чете,
и сунцем се преливала огромна здела
колубарског слива…”
Сем бунара и писарнице која је данас билетарница, од јесени 2019. имамо и реплику куће Ненадовића са поставком посвећеном овој знаменитој породици.
После одмора и слободног времена у Бранковини, у повратку за Нови Сад групица је посетила још манастир Каона.
По киши или снегу, у жуборно пролеће или лето пуно зрикаваца, у свитање или сумрак, знаменито место Бранковина чека своје посетиоце. Музеји раде викендом а свећу је могуће увек запалити. Нема разлога да се не сврати и осети несвакидашња хармонија овог места.
Текст и фото: В. Раонић;