Paprika zahteva plodna, strukturna zemljišta dobrog vodno- vazdušnog kapaciteta. Tebala bi se rasađivati na istoj parceli nakon 4-5 godina. Okaljen I zdrav rasad se rasađuje kada se dnevne temperature ustale iznad 15⁰C I prestane opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Taj period je obično u drugoj dekadi maja.
Nakon rasađivanja mere nege paprika su navodnjavanje, kultiviranje I okopavanje I prihrana.
Navodnjavanje : Treba izbegavati rasađivanje paprika u prevlažno zemljište. Ako je zemljište zaliveno pred sadnju papriku zaliti sa do 10l/m² I ponoviti ako je vreme toplo po potrebi , najčešće 2-3 puta sa 10-15 l/m². Posle ukorenjavanja zaliti je sa 20-30 l/m². U fazi cvetanja i plodonošenja je osetljiva na nedostatak vlage i to tako što cvetovi ili tek oformljeni plodovi opadaju . Vreme , učestalost i količina zalivanja zavise od padavina u toku vegetacije, sastava zemljišta I dr. Pravilo je da se na lakšim zemljištima paprika zaliva češće sa manjim količinama vode , a na težim ređe. U slučaju prevelike vlažnosti zemljišta biljka počinje da žuti.
Popunjavanje praznih mesta:paprika se teško prima nakon rasađivanja kada je oštećen korenov sistem I zato treba nakon 5-7 dana proveriti stanje useva , uočene uvenule biljke ukloniti i na njihovo mesto zasaditi dobro odnegovane biljke paprika I tako popuniti svako prazno mesto. Nakon ove radnje preporuka je opet izvesti zalivanje.
Kultiviranje I okopavanje: Posle navodnjavanja ili jake kiše česta je pojava da se obrazuje pokorica pa okopavanje ili kultivacija su obavezne mere nege radi razbijanja te iste pokorice. Prvi put međurednu obradu treba uraditi kada su se biljke dobro ukorenile pošto se rastresanjem još neukorenjene biljke može pogoršati prijem biljaka. Takođe ovom merom se obogaćuje površinski sloj zemljišta vazduhom I istovremeno je odlična mera borbe protiv korova.
Prihranjivanje: paprika se prvi put prihranjuje kada se biljke prime, obično 2-3 nedelje nakon sadnje sa ¼ ukupno potrebnog azota (150-200 kg/ha KAN-a). Druga prihrana je u fazi cvetanja I zametanja plodova sa preostalom ¼ N i po 1/3 P i K. Preporuka je da se nakon prihrane uradi navodnjavanje, a nakon njega kultiviranje ili okopavanje. Folijarna prihrana se obavlja više puta tokom vegetacije radi boljeg porasta i dobrog zdrastvenog stanja.
Autorka: Milica Janković
Izvor: PSSS