Директорица општинског културног центра Данијела Обрадовић, данас је са својим сарадницима најавила програм за 6. Фестивала кратке форме „Потпис“. Програм почиње у уторак 28.09. од 18 часова доделом награде „Миодраг Борисављевић“, за најбољу кратку причу.
На конкурс је пристигло 205 прича из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Немачке, Мексика, Чешке и Француске.
Овогодишњи селектор Срђан Тешин, књижевник из Кикинде донео је одлуку да награда „Миодраг Борисављевић“ за 2021. годину припадне Ивани Јањић из Новог Сада која је на конкурс послала причу „Размештај“ под шифром „0603DI“.
У најужем избору се нашло још oсам прича и то:
- „Дневник из колоне“ (шифра: Јустиција 71) Јадранка Витас, Чачак
- „Влажност“ (шифра: Мала Вида) Марија Кртинић Вецков, Београд
- „Абаја“ (шифра: Сестре вавилонске) Маријана Чанак, Нови Жедник
- „Балада о свирепом“ (шифра: fat city) Мартин Грабас, Панчево
- „Улица научника“ (шифра: АПРИЛ 21) Миодраг Лазаревић, Пожаревац
- „Алберто“ (шифра: Риба са дна мора) Љиљана Грубач, Крагујевац
- „Летње поподне“ (шифра: 1$2sd4&) Миљан Јелић, Нови Београд
- „Несагласност“ (шифра: Paradoxa) Владимир Милојковић, Суботица
Сутрадан од 19 часова у Великој сали Културног центра, апатинска публика имаће прилику да погледа филм „Отац“ у режији Срђана Голубовића по сценарију Огњена Свиличића. Премијерно је приказан на отварању 48. међународног филмског фестивала „ФЕСТ“, 28. фебруара 2020. године.
Филм описује трагедију и личну борбу једног човека коме је одузето старатељство над децом.
Након што је његова супруга покушала самоубиство, Никола, радник на црно, губи старатељство над њихово двоје дјеце, коју смјештају код привремених старатеља. Након увида у Николине услове становања, закључује се да Никола нема услове којима би осигурао адекватан живот својој деци. Повучени Никола одлучује да уложи жалбу Министарству за социјална питања у Београду.
Он из протеста започиње своје путовање, ходајући од села на југу Србије до Београда, са краја на крај земље. Очајан, али достојанствен, жели да покаже да му је стало да пронађе решење за свој проблем. Кроз своје путешествије, од губитника, одбаченог и пониженог човека – он постаје херој.
У четвртак, 30.09.2021.године у Великој сали од 19 часова биће одржан концерт „Дуо Брадић“. Небојша и Бојана Брдарић су брат и сестра који се од детињства баве и негују традиционалну музику са територије Балкана. Од 2001. године почињу са заједничким наступима на разним манифестацијама, концертима и фестивалима. 2004. године се по први пут појављују у емисији “Јека“ , након чега, са Великим народним оркестром РТС-а снимају трајне снимке за Радио Београд. Поред самосталних наступа као дует, наступали су и као чланови састава “Ступови“, “Зановет“ и “Златопис“, као и са многобројним признатим музичарима, како из етно света, тако и из других музичких бранши (Љуба Нинковић, Љубиша Павковић, Василиса, Павле Аксентијевић, Народни оркестар РТС-а итд).
- године долазе на идеју да окупе вокални састав који ће обрађивати традиционалне мелодије и хармонизовати их у уметничком духу, у циљу популаризације традиционалне музике и очувања певачког наслеђа. Исте године почињу снимање првог албума под називом “Наслеђе“ који је издат у фебруару 2018. године. Тренутно снимају други студијски албум који ће бити издат ове године.
За последњи дан фестивала је предвиђена међународна изложба „Ex Libris“ и монодрама Зоран Радмиловић.
Изложба ЕX LIBRIS је међународна изложба од 166 радова од 59 аутора из Тајланда, Норвешке, Немачке, Украјине, Пољске, Белгије, Италије, Румуније, Аргентине, Турске, Русије, Ирске, Кине, Хрватске, Бугарске, Грчке и Србије.
Према пропозицијама конкурса аутори су послали своје радове на две теме, прва је Земља, а друга тема је слободна.
ЕX LIBRIS је облик примењене графике у оквиру формата А6. Појављује се у 15. веку са појавом штампане књиге као налепница на унутрашњој страни која је означавала симболима, фигурама или словима име власника или аутора књиге. Касније Еx Либрис се развио у посебну област примењене графике погодне за начин ликовног изражавања у малом формату. Данас је EX LIBRIS веома развијена област са широким спектром примене различитих графичких техника од оних класичних до најсавременијих као што је примена специјалних боја и бојених ефеката, обраде на рачунару и дигиталне штампе.
EX LIBRIS је више од графике, он је тражен предмет колекционарства.
Овом изложбом постојећа колекција сада броји 1210 EX LIBRIS-а.
Изложба ће у галерији Меандер трајати до 21. октобра.
Под покровитељством Министарства културе Србије, Града Београда и града Шапца, Сцена „Маска“ је поставила на свој репертоар монодраму “Зоран Радмиловић”.
Ово је прича о једном од наших најбољих и најпопуларнијих глумаца, испричана из перспективе глумца који је опседнут ликом и делом великог Зорана Радмиловића. Глумац покушава да одигра монодраму о Салијерију, али одустаје, јер га стално прогања лик Зорана Радмиловића. На овој паралели Салијери – Моцарт глумац (у овом случају Иван Томашевић) као Зоран Радмиловић изграђена је ова комична прича о проблему великог броја уметника које су због пар генија прогласили за медиокритете.
До сада је ова монодрама осим у многим местима у Србији одиграна и у Бугарској, Босни и Херцеговини, Чешкој, Русији, Македонији… Освојила је многе награде као што су:
Награда „Златна лиска“ Андреи Лазић за режију на фестивалу у Мостару
Награда „Златна Лиска“Ивану Томашевићу за глуму на фестивалу у Мостару
Најбољи глумац фестивала у Липецку – Русија
Златна колајна публике на фестивалу монодраме и пантомиме
Награда спонзора фестивала монодраме и пантомиме
Награда публике за најбољу монодраму на Фестивалу у Битољу
Награда за најбољег глумца на фестивалу „Трема фест“
О глумцу Ивану Томашевићу:
Рођен је 14. фебруара 1959. године у Ваљеву. Томашевић је првак Шабачког позоришта од 1979. године, где је до данас одиграо више од педесет значајних улога у различитим жанровима, редитељским концепцијама и стиловима игре. Његова супруга Анета Томашевић такође је глумица.
За свој рад на пољу глуме освојио је велики број награда укључујући дванаест глумачких награда на Фестивалу Јоаким Вујић, две награде Талија феста, Награду Зоранов брк, Награду за главну улогу на „Јоаким-интер фесту”, Златну колајну публике на Фестивалу монодраме и пантомиме у Београду, Награду Удружења драмских уметника, Награду „Борис Ковач” за уметнички допринос Шабачком позоришту и бројне друге награде на фестивалима у Србији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Румунији и Русији.
Поред ангажовања у позоришту остварио је и филмске и телевизијске улоге, а у Шабачком позоришту са глумицом Анетом Томашевић основао је трупу „Сцена Маска” која се бави театарским истраживањем, режијом, глумом и педагошким радом. Томашевић је члан Удружења драмских уметника Србије и Удружења драмских писаца Србије.
Прву филмску улогу остварио је 1988. године у остварењу Зорана Чалића, Сулуде године, а након тога и улогу у ТВ филму Тесна кожа: Новогодишњи специјал, који је премијерно емитован 1992. године. Као психијатар појавио се у једној епизоди серије Породично благо, а након неколико година паузе у свету филма, појавио се са мањом улогом у филму Lo scandalo della Banca Romana, 2010. године. Улогу попа Јанка остварио је у три епизоде ТВ серије Мирис кише на Балкану, а након тога имао је улогу у филму Vacanze di Natale a Cortina као Фиодор Исаковић.
У филму Чекрк из 2013. године играо је у улози Цицваре, а након тога у филму Каинов ожиљак, улогу генерала Владимира Ваухника. Остварио је улогу политичара у две епизоде ТВ серије Сумњива лица, као и улогу оца Макарија у шест епизода серије Синђелићи. У ТВ серији Немањићи — рађање краљевине глумио је другог главара, а у серији Јутро ће променити све имао је улогу новинара на коктелу. Улогу Јове имао је у филму Делиријум тременс из 2019. године, а након тога улогу и у серији Шифра Деспот. У ТВ серији Делиријум тременс такође је глумио улогу Јове, а након тога појавио се и у серији Група.
Поред ангажовања на филму, ТВ и у позоришту, Томашевић је написао сценарио за Свечану академију, Бој на Дубљу, ТВ серије Гле неко звони и Да се не прочује, аутор је монодрама Зоран Радмиловић, Нушићев оптималан број, Велики рат, а писао је и за децу и то: Бајку о чоколади, Времеплов, Новогодишњи бал и Позоришне чаролије. Режирао је представе Клара догодило се нешто неочекивано, Кључ, Краљица смеха, Омер и Мерима, Сироти мали хрчки, Нушићев оптималан број, Пусти ме да сањам, Како постати глумац, Свети Георгије убива аждаху, Ретроморфозу и многе друге.
Монодрама је заказана за петак, 1.октобар у Великој сали Културног центра од 19 часова.
Извор: Општина Апатин