Српски православни манастир Св. Василије Острошки саграђен је 2014. на Врањашу у сремском селу Манђелос, када се са Фрушке горе сиђе преко Лежимира, а око 14 км пре Сремске Митровице. У овом смеру, али са десне стране пута у Лежимиру, могу се уједно посетити и манастири Шишатовац и Петковица.
Манастир се саграђен од племенитог дрвета – норвешког белог бора и чамовине који су набављени из БиХ, те се одлично уклапа у природни амбијент. За сада је најмлађи изграђени манастир на Фрушкој гори, за посетиоце је отворен од 7 до 18 сати. Црква се греје, па је погодна за службе у хладном периоду.
Објекат је саграђен над извором воде Св. Козма и Дамјан где су се верници одувек окупљали. Из извора тече питка свежа вода чији се проток не смањује ни за време великих врућина. Потоком се вода спроводи до два км удаљеног језера Врањаш чија је првобитна акумулација служила за наводњавање њива и воћњака, а сада за риболов и одмор.
Управо се са извора Врањаш, аквадуктом чија је висина достизала и 10 метара, водом снабдевао Сирмијум у време свог процвата, у 3. и 4. веку. Нажалост, фрушкогорски аквадукт је био очуван до 1908, када је градски магистрат донео одлуку да се стубови аквадукта поруше и материјал искористи у изградњи пута за Манђелос. Небрига за вредно благо тешко је пала Игњату Јунгу, првом сремском археологу који је тада напустио посао учитеља, пријатеље, породицу и Сремску Митровицу, те нестао заувек. Ипак, његови прецизни нацрти и истраживања су од непроцењовог значаја за истраживања Сирмијума која су активирана деценијама после Јунга.
Ктитор манастира Врањаш је г. Милан Миланковић из Бродца код Бијељине, настањен у Аустралији. Када је 2011. посетио место за изградњу овог манастира, његова 16-годишња ћерка је на овом месту изгубила свест и убрзо преминула у Београду. Црква је уједно и спомен на рано преминулу ћерку, а породица је касније за ктиторство одликована Орденом Светог Саве.
Пажњу нам привлачи фреска Новомученика Станка у народном оделу, са чобанском торбицом и молитвом за сву децу овог света, како приноси две дечје шаке Св. Василију, те из житија Св. Јустина Ћелијског сазнајемо да „дечака Станка, који чуваше овце и никшићком крају Црне Горе, убише Турци код оваца за веру хришћанску 15. септембра 1712. године. Његове свете и нетљене мошти – две посвећене дечије ручице, почивају у Горњем манастиру Острогу у црквици Часног Крста, где се подвизавао Свети Василије Острошки. О мученичкој кончини Станковој постоји запис у Горњем Острогу – у кивотићу где му почивају Свете и нетљене руке.”
Храм посвећен овом детету–мученику саграђен је код манастира Доњи Острог 2004. по благослову почившег митрополита Амфилохија.
У спомен на 16-годишњу девојчицу, Св. Великомученика Станка и сву витлејемску дечицу, попијмо воде са извора и помолимо се на овом светом месту.
Текст и фото: В. Раонић;