Сомбор је град богате културне баштине и традиције. Многи уметници су овде стварали своја најистакнутија дела. Познат је као град зеленила. Посебно се истичу стабла бођоша односно америчког копривића. Поједина су стара преко 100 година. У оквиру централног градског језгра „Венац” има седам тргова и право је уживање шетати. Поред тога ту су паркови које красе секвоја, гинко, лириодендрон и многи други. Сомбор може да се похвали и тисама које се посебно издвајају испред Жупаније, а посађене су у 20. веку.
Некадашња Жупанија данас је Скупштина општине у којој се налази соба колико година има дана. У згради су службе градске управе, округа и државних институција, а има и прелепо двориште. У Свечаној сали од 1898. године стоји највећа слика на територији бивше Југославије, Битка код Сенте. Може се видети уз најаву посете. Приказује значајну битку која се одиграла 11. септембра 1697, између аустријских и турских снага. Насликана је поводом обележавања хиљадугодишњице доласка Мађара у Панонску низију.
Главна личност на слици је принц Еуген Савојски, на белом коњу, обасјан сунцем. Насупрот њему, у најтамнијем делу слике, налази се турски заповедник Кисиг Џафер-паша. Сам положај главних личности односно композиција осликава исход битке. Доњи десни део платна заузимају аустријски војници у природној величини. Окренути су леђима, што посматрачу ствара утисак да и сам ступа у битку.
Ова монументална слика мађарског уметника немачког порекла Ференца Ајзенхута је ширине 7м и висине 4м. Богато позлаћени рам, широк пола метра је такође уметничко дело. Постоји једна занимљивост у вези уношења слике у свечану салу. Наиме, од Минхена где је Ајзенхут слику завршио и где је урамљена до Бездана је превезена лађом. Када је стигла у Сомбор није могла да уђе у зграду. Зато је, пробијен зид изнад балконских врата, како би уопште могла бити унета.
У строгом центру града, препознатљиви симбол Сомбора је Градска кућа, Варошка кућа или Магистрат. Има статус заштићеног споменика културе и културног добра од великог значаја. Са северне и западне стране је раскошна фасада према Тргу Светог Тројства. Данас се овде налазе просторије политичких странака и невладиних организација, док су у приземљу локали. У истој згради према Тргу светог Ђорђа је и Градска кафана са прелепом баштом за уживање на сунцу. Одатле се може видети кућа у којој је Лаза Костић живео и стварао од 1895. до 1910. године, а читав век касније на клупи испред, постављен је споменик.
Још једна од сомборских атракција Сунчани сат, налази се на јужној фасади Жупног двора, поред цркве Пресветог Тројства. Чувени двојезичан натпис који гласи „Један ти је од ових последњи”, о људској пролазности и данас привлачи пажњу.
Након градских улица и тргова, наша посета се завршила шетњом по кеју поред канала. Велики бачки односно Кишов канал је део система Дунав-Тиса-Дунав и повезује Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја. У овом делу је чист, има растиња и пецароша. На самој обали су ресторани а на кеју бројни шетачи и бициклисти. Остаје пуно тога да се посети у Сомбору који нас је већ на први поглед одушевио. Чекамо да чувени бођоши озелене па да уживамо у призорима овог најзеленијег града у Европи.
Текст и фотографије: Ивана В.