По устаљеном обичају, други викенд јуна је резервисан у славу и част фекетићке вишње. Ове 2022. то је био Осамнаести дан села и Деветнаести дан фекетићке вишње у општини Мали Иђош, све то у срцу Бачке подно Телечке висоравни. Организатор манифестације је Савет Месне заједнице Фекетић у сарадњи са неколико цивилних удружења. Прослава се одржава испред Дома културе постављањем тезги за продају локалних производа, вина, ликера, меда и онога по чему је Фекетић познат – производа од најквалитетније вишње.
Фекетић је ове 2022. имао госте са свих страна. Дошли су земљаци који живе по Европи, па чак неки из Енглеске а такође су стигли гости из Мађарске међу којима и бициклисти. За овогодишњу манифестацију су постављене две паметне клупе које се пуне на соларну енергију а служиће пролазницима да убудуће лако допуне своје паметне уређаје.
За петак, 10. јун на програму је била карневалска шетња предшколаца, комедија на мађарском језику и рок вече. У суботу, 11. јуна уз поменуту продајну изложбу на тезгама, у Дому културе се могла видети изложба ручних радова удружења жена и изложба ликовних, док су увече читани и литерарни радови. Организована је израда скулптура од воћа и поврћа као и такмичење у кувању јунећег гулаша. Месо и потребна дрва за одређени износ котизације традиционално обезбеђује организатор. Екипе се сналазе за своје зачине и остале тајне будући да гулаш оцењује стручни краљевски жири из Мађарске. Награђује се и најлепше уређен простор испред куће и то најчешће косачицом за траву. Забавни део обично почиње у 18 сати музичким програмом деце којима након наступа следује укусна пљескавица. Награђени ликовњаци и литерарци којих је ове године 24, добијају пакете истог састава без обзира на освојену награду – школски прибор и атрактивне играчке. Током целог дана посетиоцима су бесплатно служене мекике које се пеку у школи и износе на штанд као и напитак од фекетићке вишње – у питању је сок са плодовима, пуног укуса вишње, помало укуса бадема, ваниле и можда лаванде! Укус је такав да се памти за сва времена! Ту је и ИПА штанд прекограничне сарадње Србије и Мађарске. У недељу је одржана свечана миса а касније и позоришна представа на српском језику. Гости су били драмска секција из Сивца.
Заштитни знак села је гнездо роде на димњаку, једино у окружењу које има постављену камеру и 24-сатно онлајн праћење.
Будући да је манифестација посвећена аутохтоној сорти црне вишње „прима“, која баш овде даје врхунске плодове, питали смо председника Савета МЗ Белу Бојтоша и о самој сорти. Још у време аустроугарске монархије, саднице вишње су донете из Босне и посађене у овај крај. Како су се војници кретали, тако је и воће доспело до Мађарске, током времена тамо попримило одређене особине те у даљим кретањима саднице поново стизале под Телечку висораван. Овде су вишње показале своју пуну снагу захваљујући одређеном саставу земљишта. Плодови сазревају баш средином јуна, крупни су, сочни и слатки, јаке тамне боје (зову их и црне, а то се случајно поклапа са називом места јер фекете значи црно), дуге петељке без листића. Ово су једини плодови који никада не пуцају од кише. Отпорни су на најчешће болести и труљење. Уколико их болест и нападне, биљка једне године болује а већ следеће је стекла отпорност. То значи да се ова сорта не прска хемикалијама и погодује органском узгоју. Од свих сорти има највише антиоксиданаса и флавоноида. Прави је еликсир здравља у виду матичног сока, џема, ракије, ликера, вина и других производа. Стекла је епитет суперхране. Садница никла из изданка крај стабла задржава своје гене и лако се даље пресађује. Плод задржава своју црвену боју чак и када се извади из замрзивача за колаче (док друге сорте поплаве). Од ње се користе петељке за чај. Коштицама се након прераде пуне јастуци који држе температуру тела, смањују знојење и благом масажом подстичу акупресурне тачке. Дакле, од вишње се користе сви њени делови.
Једна породица производи и хладно цеђено уље од коштица вишње, додуше, за детаље се нисмо распитали, али кажу да уље одлично пегла боре на лицу.
Дуготрајан је био поступак признавања али је фекетићка вишња проглашена за аутохтону сорту 2013. од стране Министарства пољопривреде под именом „прима”. Према једној студији, укупни антоцијани у плодовима су скоро десет пута већи код сорте „прима“ у односу на стандард, док је садржај укупних фенола за 50 процената већи. Некада је у Немачкој била огромна потражња за фекетићком вишњом. Прича се да је једна Швабица након рата напустила ове крајеве. Након много година проведених у Немачкој, за посету из Фекетића пожелела је само шаку ових вишања, да још једном осети њихов укус.
Фекетићке вишње опевао је Жељко Панонац чија душа помало живи у овом чаробном месташцу иако сада живи у Бачкој Тополи:
Текст и фото: В. Раонић;