Разговарамо са покрајинском секретарком за финансије Смиљком Јовановић, која нам је објаснила на који начин се одговорно води буџет грађана Војводине, који данас износи 89 милијарди динара, и како се долази до „титуле“ неког ко је четврти пут заредом добио позитивно мишљење Државне ревизорске институције за консолидовани финансијски извештај завршног рачуна буџета Аутономне покрајине Војводине.
- Финансије су врло прецизан и, да кажемо, строг ресор у којем нема простора за велике грешке, а опет се разликује од политике до политике. У којој мери постоји креативност и извесна слобода управљања која доноси видљиве резултате?
У свим системима – ефикасно, предвидиво и контролисано извршавање пословних процеса подразумева утврђена правила и процедуре. Дакле, организација свакодневног обављања низа финансијских операција захтева добро дефинисане процедуре, а циљ је да се ризик грешке сведе на минимум. Утврђена правила рада су важна за сваки пословни систем, а за управљање јавним средствима ова правила, по природи ствари и одговорности, морају бити јасна и строга. Тако гледано, највећи део времена нашег рада јесте управо „ход по стазама које су трасиране и уредно обележене“. Креативност у том делу јесте како тај рад унапредити, побољшати и учинити ефикаснијим. И на томе се стално ради. То никако не значи да се у свакодневном раду не наилази на проблеме за које не постоје већ готова и позната решења. У таквим ситуацијама окупљамо се да бисмо мапирали проблем и одредили кораке и правила његовог решавања. А сва наша решења траже се у законском оквиру. То су нам и границе и путокази.
Када ме питате о креативности и слободи управљања, ја то видим опет кроз призму тимског рада. Председник Покрајинске владе, по опису радног места, да тако кажем, даје упутства и посебна задужења нама који смо чланови Владе и усклађује наш рад. Захваљујући знању и искуству, а моје убеђење је и – пре свега ономе што је његова природа – запамтила сам речи господина Пастора, који је, када га је предлагао за мандатара, рекао да је „човек са људским лицем“ – председник Мировић је свих ових година, то је моје искуство, имао и смирености и мудрости и стрпљења да нас све добро чује и да координира доношење свих важнијих одлука. Пут до усаглашавања ставова углавном није лак, али је неопходан јер су јасно дефинисани и усаглашени циљеви претпоставка и темељ успешне реализације. А „архитектура“ покрајинске администрације и њеног деловања свих ових година била је утемељена пре свега на доброј координацији председника Покрајинске владе.
- За само две године успели сте на водећој руководећој функцији за јавне финансије у Војводини да стабилизујете финансије, увећате буџет, смањите јавни дуг и добијете први у Србији позитивно мишљење Државне ревизорске институције за консолидовани финансијски извештај завршног рачуна буџета Аутономне покрајине Војводине. За само шест година успоставили сте стандард и Покрајинска влада има четири године заредом исту „титулу“ – уредне финансије са добро планираним и реализованим буџетом.
Да. Од извештаја о ревизији завршног рачуна буџета АП Војводине за 2018. годину – четири године узастопно добијамо позитивно мишљење Државне ревизорске институције. Када смо поводом ревизије завршног рачуна за 2018. годину добили мишљење Државне ревизорске институције без примедби, било је то први пут да је та институција, откада постоји, a формирана је 2005. године, дала потпуно позитивно мишљење за финансијски извештај власти коју чине локалне самоуправе и територијалне аутономије. Од тада смо сваке године предмет ревизије ДРИ и сви извештаји о завршним рачунима Покрајине били су позитивни.
То је достигнути стандард који треба одржавати. А простора за унапређивање увек има, јер ово није статичан систем. Држава Србија ради константно на реформи јавне управе и унапређењу јавних финансија. То су процеси везани за ефикасније управљање капиталним улагањима, редефинисање и унапређивање фискалних правила, дигитализацију послова управе и друго. Све ове процесе и ми на локалном нивоу пратимо и спроводимо и прилагођавамо свој пословни систем.
- Данас је покрајински буџет већи за 26 милијарди динара од тренутка када је Покрајинска влада предвођена председником Мировићем ступила на функцију 2016. године? На који начин је то постигнуто будући да је реализација покрајинског буџета ових година била потпуна? Како се новац који је уредно планиран и утрошен на пројекте уштеди за шест година?
Добри резултати резултат су више фактора.
Прво, мере консолидације јавних финансија државе и економске мере Владе Републике Србије спроведене у претходном периоду за резултат су имале јасне резултате: раст профитабилности привреде и већу запосленост. Раст буџета свих претходних година последица је управо наведених позитивних показатеља. Раст запослености и профитабилности привреде је, логично, у већем обиму пунио буџет пореским приходима. Ево јасног показатеља: 2016. године порески приходи покрајинског буџета износили су 11,2 милијарде динара, а 2021. године 22,5 милијарди – то је удвостручен резултат.
Такође, свих ових година радило се на реализацији идеје коју је председник Покрајинске владе Игор Мировић промовисао од почетка првог мандата, а то је – окупљање око великих инфраструктурних пројеката. Ова идеја подразумева да за већа улагања у капиталне пројекте обезбеди финансирање са више нивоа – из буџета Републике Србије, буџета општина и градова и покрајинског буџета. Један од таквих пројеката је изградња нове зграде Радио-телевизије Војводине. Ова идеја реализована је свих претходних година, а у плану су и велика заједничка улагања са општинама и градовима на територији АП Војводине у многим областима (од пречистача отпадних вода до опремања индсутријских зона и сл.). У наредном периоду је планирано да заједно са Градом Новим Садом финансирамо изградњу новог пешачког моста и уређење Алмашког краја.
Ако све ово треба да сумирам у пар речи, онда бих рекла да је пре свега добро одмереним макроекономским мерама стање конкурентности и запослености привреде знатно побољшано, те да је то кључни разлог раста и доброг пуњења буџета. Не мање значајно је и добро и домаћинско управљање јавним средствима, које се огледа у реалном и објективном планирању и јасно дефинисаним и усклађеним приоритетима и циљевима са могућностима финансирања. Све то заједно довело је до тога да се планирани пројекти реализују и да до сада није било проблема да се финансирају, заврше и, што је најважније, ставе у функцију јавних потреба због којих су и реализовани.
- Како је изгледало вођење политике задуживања Покрајине у протеклих шест године?
Познато је да је један од првих задатака које смо себи поставили након што је 2016. године преузето управљање покрајинском администрацијом била консолидација јавних финансија, а пре свега јавног дуга и то смањењем трошкова задуживања и успостављањем равномернијег оптерећења буџета у периоду отплате. То нам је омогућило да се свих наредних година пажљивим одмеравањем задужујемо за јасно утврђена приоритетна улагања (у здравствени и водопривредни систем, модернизацију противградне одбране и друго). Такође, увек када су резултати, односно наплата јавних прихода, били бољи од очекиваних, слободан финансијски простор усмеравали смо у превремену отплату јавног дуга, тако да је укупан јавни дуг перманентно смањиван.
Ево јасног показатеља за то: средином 2016. године неотплаћена главница јавног дуга износила је 8,1 милијарду динара, а пројектована камата по овом задужењу била је 1,1 милијарду динара (што је укупно 9,2 милијарде). На крају 2021. године стање јавног дуга износи укупно 5,2 милијарде динара (главница 5 милијарди динара и пројектована недоспела камата 223 милиона динара). Осим тога, треба напоменути да сва нова задуживања су била са изузетно са ниским каматним стопама у распону од 1,26-1,79%. То је више него јасан резултат вођења политике задуживања у претходних шест година.
- Колико се може додатно мерити квалитет живота кроз сектор финансија, у овом случају кроз рад Покрајинског секретаријата за финансије?
Ресор финансија више је, да тако кажем, неопходан посао који мора да прати оно што су послови других ресора: образовања, културе, здравства, социјалне политике и тако даље. У том смислу, допринос није нарочито видљив конкретним финансијским подршкама, јер то и није улога овог органа.
Успех нашег рада мери се вођењем јавних финансија на начин који омогућује сигурност, стабилност и предвидивост свих улагања из покрајинског буџета. То је кључна и основна улога овог органа.
Осим тога, Покрајински секретаријат за финансије спроводи и једну од политика Покрајинске владе, а то је подршка свим субјектима који аплицирају и добију донаторску помоћ Европске уније. Циљ ове политике јесте да се повећају апсорпциони капацитети субјеката са територије АП Војводине у повлачењу средстава помоћи ЕУ, тако што им се из покрајинског буџета додељују средства која би, према правилима за доделу развојне помоћи ЕУ, морали да обезбеде као сопствено учешће. Ова активност спроводи се већ десет година (од 2012. године). Од 2016. године додељено је укупно 618,5 милиона динара ове подршке. У овој години је планирано 200 милиона динара за ову намену. По првом конкурсу, који је расписан на 100 милиона динара, управо закључујемо уговоре и додељујемо средства, а други конкурс, такође у износу од 100 милиона динара, биће отворен до средине октобра. На овај начин настојимо да приступ овим средствима омогућимо најширем кругу субјеката и ускладимо са динамиком одобравања развојне помоћи Европске уније по појединим програмима, односно позивима.
Такође, трудимо се да кроз буџетирање унапредимо и родну равноправност. Резултати тог труда су препознати. Према извештају о спровођењу циља одрживог развоја – који мери удео земаља са системима за праћење и издвајање јавних средстава за родну равноправност и оснаживање жена – од 69 земаља које су поднеле извештај за 2020. годину само 19% њих успешно спроводи ову праксу. Међу њима је и Србија, а покрајинска администрација дала је значајан допринос овом резултату.
- Какав је однос политике и финансија у пракси – да ли актуелна политика диктира буџет и организацију финансија или уредне финансије омогућавају успешно вођење политике у корист грађана Војводине?
Рекла бих да је на оба питања одговор позитиван. Актуелна политика увек диктира буџет јер је буџет по дефиницији и политички акт којим се реализују приоритети изабраних представника власти. Финансије увек морају бити мање или више добро организоване, да би пратиле и контролисале хиљаде и хиљаде трансакција дневно и то је предмет организације, а не политике. У сваком случају, добро организоване и уредне финансије, које су у стању да пруже релевантне податке доносиоцима одлука, руковођене начелом реалности у планирању, доприносе успешнијем спровођењу приоритета који су ствар и економског, али и политичког одлучивања.
- Представили смо Вас као жену која држи покрајинске финансије у својим рукама. Колико је то тешко ускладити са приватним животом и обавезама с обзиром на то да су жене увек стуб породице?
Није тешко, зато што сам увек имала ослонац, уточиште и подршку у породици. Захвална сам на овој прилици, имам добар тим сарадника и стижем све уз добру организацију. Свако ту помало трпи, али такав је живот. Деца су ми одрасла, имају своје породице и они су мој лично највећи и најважнији успех у животу јер мислим да су на правом путу.
- Ко је Смиљка Јовановић?
Моји родитељи су дошли у Војводину почетком шездесетих година из једног малог планинског села Мрачај поред Купреса. Била сам, а и остала, прави „штребер“ што се тиче обавеза. После завршеног Економског факултета у Новом Саду радила сам разноврсне послове, прво као инспектор СДК, затим у финансијској полицији, потом у интерној ревизији у банци, у пословима осигурања и сада у јавним финансијама. Такође, наставила сам континуирано усавршавање, прво Пореска специјализација на Правном факултету у Београду а касније још пет лиценци из области рачуноводства и ревизије. Није било лако уклопити пословне обавезе и породични живот, али све се стигне када се породица воли и имате подршку. Имам двоје успешне деце, ћерку и сина, ускоро ћу се остварити и као бака и томе се јако радујем.
- Шта лично волите?
Познато је да политичари воле да певају, па и ја, певам у црквеном хору од 2013. године у цркви на Клиси, где живим. Године 2016. именована сам за покрајинског секретара за финансије, као прва жена на тој функцији. Финансије су крвоток сваке организације па тако и Покрајине. Од формирања ДРИ у Србији први смо добили позитиван извештај за консолидацију финансијских годишњих рачуна, и већ четврти пут имамо позитивно мишљење те институције. Сарадња са председником Покрајинске владе Игором Мировићем је изузетна, заједно и одговорно водимо финансије, и за финансијске одлуке немамо политички став, него закон. Све ово говори да волим и да радим.
Оно што мене лично највише опушта јесте гајење цвећа, волим добар филм и књигу, волела бих да планинарим, али то не стижем.
- Шта бисте поручили за крај?
Треба тражити лепоту и доброту у себи и око нас. Рад, ред и дисциплина увек на крају дају резултат, само све то треба зачинити довољном дозом љубави.