Бостане је село испод Новог Брда, рудника и ковнице новца Немањићке Србије. „Бостане се први пут помиње 1432. године и налази се недалеко од древног града – тврђаве Новог Брда. Садашња црква Успенија Пресвете Богородице датира из XIX века. Изграђена је на остацима старе цркве Св. Богородице Јаворске која се налазила у близини Новог Брда и коју су Турци срушили средином XIX века. Недалеко од села Бостане налазе се и остаци старе латинске тзв. Саске цркве коју су у средњем веку користили дубровачки трговци и саксонски рудари који су радили и живели на простору Новог Брда. Село Бостане административни је центар општине Ново Брдо” (Извор: https://www.kim.gov.rs/k037.php, 2014). У атару овог села разбијеног типа има много трагова старих зграда. Насељавају га Срби и Роми.
Дочекали су нас 19. маја 2023. старешина храма протојереј-ставрофор Стево Митрић (рођен у Љубовији) и попадија Соња – иначе Хочанка, са послужењем и вином из Велике Хоче. Њихова девојчица нам је анђеоски певала а дечак Ђоле, сеоски звонар, побегао јер се стидео да узме пакетић.
Од оца Стеве сазнајемо да, иако у Дантеовом „Комедији” у деветом кругу пакла помињу краља Милутина као фалсификатора новца јер није ковао новац по млетачким димензијама, разлог ипак лежи у томе да је чувено новобрдско сребро садржавало и 30 посто злата. Ново Брдо је било светски трговински центар, државе су имале своја дипломатска представништва, овде је била митрополија новобрдска а митрополит је имао титулу митрополит новобрдски и егзарх горње Мезије што говори о огромном утицају. Када је Ново Брдо имало 40 хиљада становника, Рим је имао 30, а Лондон и Париз по 8–9 хиљада. Не постоји човек тадашњег времена који није чуо и није желео да дође у Ново Брдо. Сматра се да је у селу Стража била прва царина и градске капије. Од саме тврђаве до Гњилана, мачка је могла да се спусти са крова на кров јер је све било густо начичкано кућама. Године 1850. Срби су добили наређење да цркву са Новог Брда пренесу за три дана. Разградили су је и за та три дана камен по камен ланац од 10 хиљада људи успешно је пренео материјал и сазидао Цркву Успења Пресвете Богородице. Фреске тако нису могле биле очуване, и први који је дао допринос обнови цркве потпорним зидовима и опшивањем, био је патријарх Павле и то од својих епископских дневница. Стога му је насликана фреска међу архијерејима са десне стране код олтара. Урађено је подно грејање и дренажа као и парохијски дом, цркву осликава једна сликарка из Вршца. Обнова има симболичан назив – Наставимо ланац.
У време бивше Југославије, Ново Брдо је било седиште Трепче. Постојало је градско насеље за раднике и инжењере на 2–3 км одавде, тернутно су зграде рударског центра сабласно празне. Остала је само тврђава и овај храм – пренесена задужбина краља Милутина.
На крају, отац Стева је нашој делегацији из Војводине поручио, „ви сте од данас наши амбасадори. Доласком на Косово и Метохију ви представљате нас одавде, ви сте наш глас, наше очи, наше речи. Треба да кажете другим људима колико је важно да дођу на Косово и Метохију, да осете духовност, да се напоје са правог извора, са извора где је успостављен један посебан завет између народа српског и самога Бога још пре косовске битке. За све нас одакле год потичемо, из Крајине, из Војводине, ви сте данас дошли кући, ово је наше место. Овде смо своји на своме, овде нас посебне емоције дирају. Када ви будете причали у вашим местима о нама, они ће желети као жедне птице да се спусте овде и напоје духовности, да загрле своју груду, да овде запевају песму, пусте сузу и да се овде Богу помоле. Свечано вас проглашавам нашим амбасадорима!”
Стога, као нови „амбасадор” овде преносим речи и фотографије из Бостана – косовског села у које се (неоправдано) ређе иде, са надом да то може да се промени.
Више него интересантну биографију оца Стеве који се бави борилачким вештинама и едукацијом нашли смо овде: https://svetasrbija.org.rs/2021/04/02/protojerej-stavrofor-stevo-mitric/
Текст и фото: В. Раонић;