У оквиру програма „Мостови пријатељства” српско-чешко удружење „Беседа Петроварадин” уприличило је путовање члановима свог удружења и културним посленицима у Чешку и главни град Праг претходног викенда 9–11. јуна 2023. Пројекат су подржали Град Нови Сад и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине. Српска заједница са сталним или привременим боравком у Чешкој тренутно премашује 6100 особа.
У прелепом обновљеном барокном здању саграђеном 1723, путницима је добродошлицу у Праг пожелео Његова екселенција изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије др Берислав Векић са сарадницима. Здање амбасаде је 1932. председник Томаш Гарик Масарик поклонио краљу Александру Карађорђевићу са којим је гајио пријатељске везе а краљ је узвратио грађевином на садашњем Булевару краља Александра у Београду у којој је историјска соба где је потписана капитулација 1941. Српска амбасада у Прагу има намештај који је као војни аташе користио генерал Дража Михајловић, као и велики број уметничких предмета.
Сем фудбалског турнира амбасада, истог викенда је у Прагу била и промоција компаније „Сирогојно” као и уметнички квадријенале, али је упркос живим културним и привредним активностима било времена за пријем чланова удружења „Беседа Петроварадин”. Приликом пријема, генерални секретар Матице српске у Новом Саду др Милан Мицић представио је у амбасади своју књигу „Незапамћена битка” издату 2016. у Србији а 2020. преведену на чешки језик. Књига говори о српско-руском добровољачком покрету, где су и Чеси узели учешће у борбама на Добруџи и солунском фронту.
Током истог поподнева Мешовити хор Св. Роман Слаткопојац основан при храму Св. апостола Павла у Петроварадину, одржао је концерт у православној цркви Св. Ћирила и Методија у старом делу Прага, коме су присуствовали Срби из Прага као и Његова екселенција др Векић. Након концерта посетиоци су прилазили да се распитају за даље сличне посете.
Другог дана је посећено војничка капела Јиндриховице близу границе са Немачком, на 25 км од Карлових Вари. Овде је за време Првог светског рата био највећи логор кроз који је прошло преко 40 хиљада душа. Међу њима је било Италијана који су тада били савезници, Руса, Румуна, Литванаца а највише Срба. Највећи број је Аустроугарима пао у руке на Церу, Шумадији и ваљевском крају. Било је и војника и цивила, возовима су сабирани овде. Већина су били млади заробљеници, од 17 до 25 година. Градили су фабрике, путеве и хемијску индустрију, те умирали од зараза, исцрпљености, глади и изузетно јаке хладноће.
Према речима домаћина, врсног познаваоца и трудбеника Дејана Ранђеловића, био је и одређен број лица из околине Новог Пазара. Будући да су окупатори водили прецизну евиденцију, убележено је да су се Пазарци изјашњавали као Срби мухамеданске вере. Ипак, на самој табли маузолеја подигнутој 1931. уписано је да се ради о Југословенима. У спомен-костурници се налази преко 7100 сандука са посмртним остацима српских мученика и 180 руских. Најстарија жртва био је 92-годишњи српски свештеник а најмлађи његов 8-годишњи унук. Умирало их је по 40-так дневно. Понекад су они који су претходних дана сахрањивали умрле, већ сутрадан и сами били мртви. На сандуцима још увек стоје само бројеви, у плану је да се изради прецизна евиденција са именима и санира унутрашња влага. Кров који је био оштећен обновљен је 2011. средствима Руске федерације. Мали плато око костурнице омеђен чемпресима са Хиландара, власништво је Републике Србије, одн. такође дар председника Масарика, чију улицу имамо у Новом Саду.
У поподневним сатима удружење је посетило чувено монденско место Карлове Вари уз могућност присуствовања вечерњој служби у предивној руској цркви Св. Петра и Павла која овде траје већ 120 година.
Увече је одржан пригодан концерт на шеталишту испред бањског хотела „Термал”. Умећем хора и руководством г. Јевгеније Којић били су задивљени наши људи који су се одазвали сусрету али и сви случајни пролазници. Међу сународницима је било много радости, осмеха и емоција због сусрета, чиме су збиља успостављени нови мостови пријатељства и могућност даље историјске и културне сарадње између Србије и Чешке.
Текст и фото: В. Раонић;