Жири за доделу Књижевне награде „Стеван Сремац“, за најбоља хумористично-сатирична остварења, донео је одлуку да награди Поп Д. Ђурђева, Бојану Дончетовић и Уроша Павлова.
Конкурс за Награду је реализован у сарадњи Месне заједнице Елемир и Банатског културног центра у оквиру манифестације „Сремчеви дани – Бал у Елемиру 2023″. Жири је радио у саставу: Угљеша Шајтинац (председник), Срђан В. Тешин и Јелена Блануша.
Награде ће лауреатима бити уручене 1. јула од 19 часова у Месној заједници у Елемиру. Исте вечери, поред доделе награда, одржаће се и књижевно вече – портрет песника Ненада Шапоње. На књижевној вечери учествују аутор, др Зоран Ђерић, Соња Дамјановић и Радован Влаховић.
Саопштење жирија
Жири награде „Стеван Сремац – Бал у Елемиру“, који су чинили Угљеша Шајтинац (председник), Јелена Блануша и Срђан В. Тешин, донео је једногласну одлуку да ПРВУ награду додели Попу Д. Ђурђеву из Новог Сада за колекцију кратких прича „Декаморон илити десет дебилних прича“.
Друга награда припала је афористичарки Бојани Данчетовић из Београда, док је трећу награду освојио песник Урош Павлов из Новог Сада.
Жири је одлучио да похвали приче „Изузетно прилагодљива врста чија се бројност повећава“ Драгане Мокан из Београда, „Причај са мном!“ Тихане Тице из Београда и „Дежурни кривци“ Драгана Васића из Кикинде.
У циклусу од десет мини-прича обједињених под насловом „Декаморон илити десет дебилних прича“ Поп Д. Ђурђев, у циљу постизања сатиричног ефекта, демонстрира изузетну вештину поигравања језиком. Његов каламбурски језик у првом реду деконструише бајке и басне из књижевне старине, дајући им неочекиван обрт, поенту и ефекат, а типични примери су урнебесна минијатура о миту о Иксиону или апокриф о холандском математичару Лудолфу ван Цојлену. Кроз приче Попа Д. Ђурђева промичу још и Ђепето, Звјездочкин, Бик Који Седи, Том Џонс, вук и лисица, патуљци Слинакво и Срећко и сви они бивају актери комичних ситуација и неочекиваних радњи које се одигравају искључиво у језику који у овим прозама има три функције: као пишчев материјал, као његова алатка, али и као главни лик сличан онима из досетки и парадокса браће Маркс.
Поп Д. Ђурђев или Душан Ђурђев (1953) пише сатиру и поезију за младе, а бави се и визуелним истраживањима. Основну школу похађао је у Ковиљу, Новом Саду и Каћу, средњу у Краљеву, а студије шумарства на Универзитету у Београду. Објавио је тридесетак књига различитих жанрова, од сатиричних песама и записа, до сликовница, визуелних песама и кратке прозе за младе. Добитник је многобројних књижевних награда, међу којима су и награде: „Брана Цветковић“, „Радоје Домановић“, „Гашино перо“, „Гордана Брајовић“, „Плави чуперак“, „Златна кацига“ и друге. Живи и ради у Новом Саду.
Афоризми Бојане Данчетовић голицају другачије од других. Попут пауновог пера са урођеним финим нитима, у гомили других пера, препознаћете га по томе што вас у овим кратким мислима, духовитим закључцима и ироничним обртима не голица само ишчекивање осмеха већ и нешто налик мелодији мудрости и песничкој вештини.
У циклусу од девет песама, Урош Павлов представља различите историјске или субјективне моменте из перспективе лирског субјекта несвесног значаја тренутка. Кроз низ сукцесивних, наизглед насумичних слика и импресија, без изношења закључака и вредносних судова, представљена је трагедија познатих и непознатих људских судбина и доживљаја.
Извор: РТВ