У периоду од 10. до 16. септембра 2023, чланови „Удружења за неговање и чување српске баштине Кајмакчалан” из Београда, посетили су и очистили од корова пет гробаља солунских бораца који су свој живот дали за слободу отаџбине. У Северну Македонију путовали су чланови удружења из Новог Сада, Лознице, Шапца, Београда, Крагујевца, Ниша и других места. Неки су путовали и породично, нпр. отац и син, ујак и сестричина.
Рано ујутро 11. септембра, посећен је манастир Св. Прохора Пчињског, једна од 40 задужбина краља Милутина која је прославила 950 година свог постојања, ушушкана у предео посебних одлика Доња Пчиња. Након тога уследио је гранични прелаз, те улазак у македонску општину Нагоричане. Било је неизоставно посетити Манастир Св. Ђорђа у селу Старо Нагоричане у којем су почивале кости јунака балканских ратова до изградње спомен-костурнице Зебрњак у оближњем Младом Нагоричану. Црква Св. Ђорђа осликана је у најбољем маниру Милутинових мајстора – браће Астрапа који су фрескописали Грачаницу и Љевишку, а споља подсећа на Грачаницу. Будући да је био празник Усековање, црква је била отворена и управо је почињала литургија. У близини се налази и испосница Св. Прохора Пчињског.
На локалитету Зебрњак групу дочекује Горан који чува ово место. Делегација је положила венац борцима Кумановске битке чија је славна победа довела до протеривања Турака са ових простора и ослобађања Косова и Метохије. Некада импозантно здање са крстом и светиоником висине скоро 50м чувеног архитекте Момира Коруновића које осветљавало целу долину и Куманово, трајало је свега пет година јер су га бугарски фашисти минирали 1942. Садашњи Зебрњак је нешто мало поправљен те му је бар заустављено даље пропадање. Унутра се могу видети документи али и кости јунака који су са изузетно негостољубивог мочварног терена, са дрвених платформи из воде, нападом изненадили османлијске трупе.
Овај веома дуг и садржајан дан завршен је путовањем до Скочивира. Уследила је вечера и смештај у лепим конацима Манастира Св. Архангела, те лепа шетња до излетишта Коњарка уз обилазак малог гробља Лакита на коме им 17 споменика српских војника. Гробље је крај пута, иако ограђено, не поседује капију те се овде напасају краве али и руше преостали малобројни споменици. Иако углавном без телефонског сигнала и интернета, тиме и без комуникације, наши земљаци Дејан и Слађана са боравком у Швајцарској а на пропутовању и одмору од Кефалоније до Македоније, пронашли су групу управо код излетишта и честитали јубиларни рођендан састављачу ове репортаже.
Дванаестог септембра након доручка, чланови Удружења „Кајмакчалан” заједно са Топличанима из Куршумлије, ударнички су очистили гробље српских јунака у порти цркве у Скочивиру и одржали им парастос. Након ручка одлучују да среде и гробље у порти цркве у селу Бач за које се плаћа али не спроводи одржавање. Након уређења, групу посећује и саслушава полицијска патрола али уз много разумевања. Уз црквену порту у рушевном стању налази се и некадашња стара школа где је две године било смештено седиште Ратне војне команде са регентом Александром и Живојином Мишићем. Удружење је пре само коју годину одавде избацило седам приколица смећа на чему су им мештани честитали. Након изградње надстрешнице у порти цркве, у локалитет команде ушло се неких пола метра и тиме нарушила његова аутетнтичност за коју је постојала идеја да се музејски обнови. Тренутно је, нажалост, поново зарасло и у смећу.
Иако је падао мрак, ударнички се приступило кошењу траве на оближњем гробљу Добровени, које има чак две војничке целине, углавном војника из нишког, пиротског и топличког краја. Удружење је ранијих година овде пренело случајно у пољу откривен спомених поштарској јединици страдалој од бачене немачке бомбе. Споменик је био тежак близу две тоне, али упркос свим изазовима сада се налази обновљен у углу гробља. Такође је на локалитету Добровени, истраживач Мирослав Величковић још раније пронашао споменик пуковнику Јовићу у кога је била заљубљена болничарка Флора Сендс, упркос томе што се у архивама место његовог почивања непрецизно наводи.
Како је за 13. септембар прогноза најављивала лепо време на планини, организован је целодневни успон на врх планине Ниџе са македонске стране. Ово је могуће само специјалним теренским возилилима и искусним возачима. На врху је окађена спомен-костурница и положен венац палим див-јунацима. Војници Републике Србије коју су дошли са грчке стране, имали су час историје, такође су одали почаст палим борцима. Наишао је и један пар из Новог Сада. Од краја августа 2023. на Капели хероја је нови прохромски крст јер се претходни искривио од удара ветра и громова. У повратку су чланови посетили војничко гробље српским артиљерцима Редер у четинарској шуми, потом и три обележја у ливади изнад пута. Фотографисали су затечено стање и забележили податке.
За рад на гробљу Студена вода, 14. септембра 2023. било је неопходно рано устати јер је локалитет удаљен бар 50 км, иза места Будимирци. Чланови су накратко видели спомен-кућу Калеш Анђе у селу Старавина за чију обнову је помогла Европска унија. Посећена је црква у Старавини а путнике намернике је на част у своје двориште позвао 74-годишњи Јован Ђуровски, наставник македонског језика у пензији. До Студене воде подно обронака Ниџе стиже се само теренским возилима. Гробље је очишћено од папрати и корова нараслих преко два метра ударничким радом оба удружења (Удружења „Кајмакчалан” и Удружења „Војвода Коста Миловановић Пећанац” из Куршумлије). Потомак Војислав Николић из околине Лазаревца, овде је претходне године захваљујући Удружењу пронашао гроб свога деда-стрица. Млади солунац је положио живот у 23. години оставивши трудну супругу код куће, те је унук овај пут узео учешћа у обнови натписа на споменику свога претка. Иако је мрак већ претио, чланови су пешачили до Грунишког виса како би се поклонили сенима Војводе Вука чија је напукла плоча пре неколико дана обновљена залагањем Републичког завода за заштиту споменика културе и Министарства за рад, борачка и социјална питања.
У петак, 15. септембра чланови оба удружења положили су венац и упалили свеће на српском војничком гробљу у Битољу, а након паузе у овом граду упутили се на Охрид где су уживали у вожњи бродићима по језеру, посетили Цркву Св. Софије и Цркву Богородице Перивлепте – још једне задужбине краља Милутина у којој се он и венчао са Симонидом. Фреско сликарство овде је врхонског уметничког домета мајстора Евтихија и Михајла Астрапе који су 25 година сликали најпознатије храмове средњевековне Србије. Уследила је и вечера на Биљаниним изворима уз незаобилазни македонски фолклор.
У суботу, 16. септембра након кратког уживања у градићу Струга познатом по Струшким вечерима поезије и по томе што Црни Дрим овде истиче из Охридског језера, чланови су успут посетили још Манастир Св. Јована Бигорског изнад клисуре реке Радике. Сем прелепих фресака, манастир који је у слави и сјају пре две године обележио 1000 година свог постојања, краси иконостас од ораховог дрвета у дуборезу мијачких мајстора, врхунске израде која до данашњих дана није превазиђена, те велики број (честица) моштију светитеља.
Напомињемо да су чланови Удружења „Кајмакчалан” у потпуности сами сносили све трошкове ове акције, од радних дана, свога рада, новца, горива за рад, прибора, те специјалног средства за чишћење споменика од лишаја и маховине. Такође напомињемо да је војни пут са македонске стране до врха Кајмакчална у најгорем стању од завршетка Другог светског рата, те ће будући обиласци гробаља са овде стране бити упитни уколико не пронађемо донатора половне радне „скип” машине с обзиром на то да имамо пријатеља који би сам одржавао пут у проходном стању. Удружење ће наставити са сличним активностима у част и славу јунака који су нам донели слободу, ако не пре, онда половином септембра 2024. Било би корисно када би добротвори и министарства помагали овакве активности, како бисмо били достојни жртве наших славних ратника.
Текст и фото: В. Раонић;