Поводом јубилеја пећиначког Културног центра, у уторак 24. октобра, Народна библиотека Пећинци и Архијерејско намесништво пећиначко организовали су књижевно вече током којег су публици представили две књиге – „Три века цркве у Пећинцима 1720 – 2020“ и „Азбучник српских свештеника у Срему од 1546 до 1946 године“, аутора Проф. Предрага Пузића и протојереја Бојана Мијановића архијерејског намесника пећиначког.
На самом почетку вечери присутне су поздравили директорка Народне библиотеке Невена Наић и в.д. директора Културног центра Слободан Станковић који је том приликом истакао дугогодишњу успешну сарадњу са Архијерејским намесништвом пећиначким.
„Част је и задовољство да организујемо са Архијерејским намесништвом пећиначким овакву промоцију у години јубилеја наше установе, када обележавамо 45 година постојања и рада. Желим вам да се вечерас осећате као код куће и да сви заједно идемо ка великом јубилеју – пола века постојања, а врата нашег Културног центра отворена су за све људе добре воље који имају жељу и енергију да стварају боље сутра, да улажу у културу, образовање и уметност“ – рекао је Станковић.
Директорка Наић истакла је том приликом да је Народна библиотека, као издавач обе књиге, само једна у низу установа, институција и појединаца који су се ангажовали да би оне угледале светлост дана, пре свих Општине Пећинци која је финансирала издавање обе књиге.
„Обе књиге су за нас посебне из више разлога. Прво, оне су обогатиле нашу завичајну збирку, што је свакако мисија нашег рада – да негујемо завичајност и да будемо чувар памћења локалне историје. Друго, оне показују дух заједништва, јер спона вере и културе дубоко је укорењена у традицији нашег народа. Сетимо се да су прве књиге настајале баш у манастирима и управо је та спона била кључна за очување нашег националног и културног идентитета кроз векове“ – казала је Наић.
А о самој идеји и потреби за настанкон обе књиге, на промоцији је говорио један од аутора протојереј и намесник пећиначки Бојан Мијановић.
„Читајући Азбучник српских свештеника у Срему, историчари се могу дивити и континуитету и вештини обједињавања података, владању шумом информација и позитивном исходу. Није посебно потребно наглашавати колика је част била радити на монографији Три века цркве у Пећинцима, поготово када знам колики део мога срца припада Пећинцима и мојим драгим Пећинчанима. У овој монографили описане су све важне појединости и узети су у обзир сви релевантни подаци, и до сада мање познати или непознати извори који су могли да посведоче нешто о историји наших Пећинаца и храму Преноса моштију светог оца Николаја“ – рекао је Мијановић.
Професор Пузић је истакао да је велика одговорност пред сваким аутором, па и пред њим, оног тренутка када књиге угледају светлост дана. Он је додао да је све што је прикупљено и обрађено учињено да би се приказао живот и рад парохије у Пећинцима, али и заслужних појединаца.
„Иако сам рођен у Бачкој, своје бивствовање ја сам завештао Срему. То осећање припадности роду, које краси сваког од нас, у Пећинцима су у одсудном часу године 1914. показали српски војници из Шумадије, њих 18 положило је своје животе у окршају с туђином на северним ободима насеља, поједини код школске зграде, један у црквеној порти. Млади Славко Драгишић је тамбуром бранио свој завичај и античко јунаштво платио главом. А колико је оних, нама незнаних, који су овде, кроз бурне историјске епохе, устајали да се заштите од земаљских силника – Гагићи, Видаковићи, Ђурђевићи, Коцољевци, Најићи, Негушевићи, Павковићи, Станисављевићи, Трифуновићи, и толики други, вером и надом, подизали су, и у месту одржавали чак три храма да би овај четврти, којим баштинимо њихов свети подвиг, међу нама данас стајао као величанствени пример“ – казао је Пузић.
Књижевно вече обогатили су својим наступима и гласовима Певачка група „Свитац“ из Деча, Бојана Радивојевић и Недељко Анђелић, као и Дуња Максимовић, ученица ОМШ „Теодор Тоша Андрејевић“ из Пећинаца и наставница Бранислава Трифуновић.
Извор: Општина Пећинци