Маштовита, укусна, светски позната и вољена италијанска кухиња поред незаобилазног места у ресторанима, хотелима и баровима широм света добила је сасвим заслужено и адекватно место у календару светских догађаја. Од 2016. године трећa седмицa новембра обележава се као Недеља италијанске кухиње у свету, а тема овогодишњег издања је „Италијанска кухиња на столу: здравље са укусом“ чиме је скренута пажња на све бенефите ове чувене медитеранске исхране која је много више од обичне прехране, јер представља оригиналан и за човека оптималан начин живота. Кухиња која слави природу, органско и локално, свеже и домаће, у потпуној хармонији укуса и боја, сасвим ненаметљиво, али врло упечатљиво и аутентично привлачи пажњу, осваја срце и непце других народа широм планете, уз сву подршку лекара и истраживача који не престају да је препоручују због бројних благодети по организам.
Недеља италијанске кухиње је промотивна манифестација чија је сврха представљање ено-гастрономских италијанских специјалитета широј публици, преко мреже дипломатских тела, амбасада, конзулата Италије и Италијанских института за културу у више од стотину земаља. Кулинарски семинари, сусрети са шефовима италијанске кухиње, награђеним пица-мајсторима, изложбе и дегустације су само неки од догађаја, док ће се на Филозофском факултету у Новом Саду у организацији Одсека за италијанске и ибероамеричке студије од 14. до 17. новембра одржати изложба рецепата италијанских јела према избору студената италијанског језика, као и дегустација италијанске кафе и бисквита. Основна идеја ове иницијативе је промоција традиционалне и врло креативне италијанске кухиње као обележја идентитета и културе Италијана.
У животима становника нама не тако далеке земље, сунчане и морима запљуснуте Италије, сваком оброку се посвећује много пажње и љубави уз неизоставну социјалну компоненту и дружење са пријатељима и породицом. Овај егзистенцијални и социјални чин праћен је бројним неписаним правилима која се разликују од регије до регије, те је предмет истраживања не само одушевљених туриста, већ и самих Италијана који се не либе да покажу своје раскошне таленте за шпоретом. Познавање рецепата и јела локалне кухиње је ствар опште културе и обавезно питање на квизовима знања, на којима се не прави разлика између мушког и женског пола, јер је кување италијанских јела једноставно за све! То је чин који се схвата као забава, пасија и стил живота. Доношење флаше вина или квалитетног маслиновог уља домаћину уместо кафе и сока, те припрема ручка или вечере пред гостима, како би јело било што свежије, а не сатима унапред, су само неке од разлика у односу на распрострањене обичаје у Србији. Да имамо потпуно другачији поглед на исхрану види се и у називима тестенине. Тако се у Србији називају машнице облици тестенине које Италијани доживљавају као „лептириће“ (farfalle/farfalline), српски пужићи су италијанске „луле на линије“ (pipe rigate), а макароне у облику спирале „мали точкови“ (rotini). Бројни називи облика теста, којих има преко три стотине, постали су интернационализми, препознатљиви као такви у многим другим језицима и културама: таљателе, лазање, равиоли, шпагете. Стога вам уз жеље за успешно учење италијанског језика и усвајање елемената ове богате и надасве занимљиве и инспиративне културе можемо рећи још ово: Buon appetito!
Александра Блатешић
