Празник Дан државности Србије слави се два дана, 15. и 16. фебруара, у знак сећања на два значајна историјска датума а поклапа се са верским празником Сретење Господње.
Управо на овај дан 1804. године, српски устаници су на Збору у Орашцу донели одлуку да покрену Први српски устанак са Карађорђем на челу.
Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака, а отпочео је као побуна против дахија. Овај догађај претходио је Другом српском устанку 1815, који је довео до стварања Кнежевине Србије.
Истог тога дана, 1835. године у Крагујевцу је донет први устав Србије, један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба – Сретењски устав.
Сретењски устав је први устав у историји Србије, али и на простору бивше Југославије. Иако је Србија у то доба у много чему доста каскала за европским земљама, нарочито јер није имала самосталност, а језик и култура њеног народа су били под турским и аустријским утицајем, ипак ово је био један од модернијих, демократскијих и либералнијих устава свог доба.
Укинут је под притисцима Турске, Русије и Аустрије 17. марта 1835. године, само месец дана од доношења, а његов творац Димитрије Давидовић је истеран из службе.
Осим што је први, овај устав има велики значај и зато што су у њему изражене највеће потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године.
На Сретење се прослављао Дан државности Србије управо од скупштине на којој је донет Сретењски устав 1835. до оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут.
Република Србија поново почиње да прославља на овај верски празник Дан државности 2002. године, од када се обележава уз велике почасти на свим државним нивоима. Поводом овог празника 15. и 16. фебруар су сваке године нерадни дани.
Обележавању празника Државности Републике Србије, придружио се и интернет претраживач Гугл.