У оквиру манифестације „Година археологије 2025“, Завичајни музеј Рума у сарадњи са Народним музејем Србије организовао је јуче изложбу под називом „С краја на крај Империје, Пут римског витеза“. Изложба је отворена у Сали легата Миливоја Николајевића у Руми, а велики број посетиоца имао је прилику да се упозна са животом једног римског високог официра из II века, чија је каријера, која је трајала неколико деценија, оживела кроз изложене експонате.
Аутори изложбе, др Адам Црнобрња и мр Веселинка Нинковић, музејски саветници Народног музеја Србије, открили су детаље живота једног витеза римске империје који је своју каријеру започео као свештеник, а завршио као висок чиновник у провинцији Дакија (данашња Румунија).
Посетиоци су имали прилику да погледају 10 информативних панела и велику карту која приказује путовање и професионални раст овог римског војника. Један од најзанимљивијих експоната је споменик који је, током времена, имао три различита живота. Првобитно, ова плоча је била део велике скулптуре, али је током историје, због неколико прерађивања, претворена у почасни натпис који говори о животу и каријери овог витеза, а током друге половине III века плоча је коришћена као грађевински материјал.
„Овај натпис није само обичан натпис, он представља сведочење о животу једног човека, чија је каријера изузетно занимљива. Почео је као свештеник, али је брзо прешао у војну службу, где је, иако из вишег сталежа, био одлучан да се посвети својој војној каријери и постигао изузетан успех,“ истакао је др Адам Црнобрња, музејски саветник Народног музеја Србије.
Посебно интересантан детаљ који је откривен током истраживања овог натписа је да је ова плоча пронађена у близини Београда, на простору данашње депоније Винча. Истраживања су показала да је ово место, у римско време, било дом за велику Вилу рустику, а могуће је да је сам витез Марко Улпије ту боравио.
Током истраге, плоча је украдена, али након десет дана интензивне полицијске потраге и помоћи медија, споменик је враћен и поново изложен јавности.
„Тих 15 редова текста које можемо да прочитамо на овом натпису откривају нам не само живот овог витеза, већ и читаву једну етапу римске историје коју нисмо могли да сазнамо да није било овог налаза,“ додао је др Црнобрња.
Такође, изложба је представила и неке од значајних археолошких локација у околини Руме, као што је Басијана, која представља једну од најважнијих, али и недовољно истражених, археолошких локација у Србији. Ове локације представљају велики потенцијал, не само за археологију, већ и за развој туризма.
Током церемоније отварања изложбе, истакнуто је да је сарадња Завичајног музеја Рума и Народног музеја Србије поново обновљена након више од три деценије. Последњи пут, ова два музеја сарађивала су на изложби античких вази и статуета 1989. године.
„Задовољни смо што је сарадња са Народним музејем поново обновљена. Ова изложба је велики корак у нашем заједничком труду да се представи историја и културно наслеђе Србије,“ рекао је Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума.
Изложба ће бити отворена до краја месеца, а организатори позивају све заинтересоване да дођу и сазнају више о једном од најзанимљивијих периода римске историје.
Извор: Општина Рума