Већ трећу годину заредом ђаци Основне школе „Никола Тесла“ из Ловре и Основне школе „Десанка Максимовић“ из Футога организују међусобне посете и активну комуникацију.
Идеја о једној оваквој иницијативи родила се пре три године из чистог ентузијазма између учитељица из Футога, Мирјане Рудовић и Наде Мандић и учитељице из Ловре, Радославе Мазалица. Тада су кроз онлајн часове полако упознавале децу једне са другима, обрађивале наставне садржаје на један креативан и интересантан начин и планирале следећи корак у остварењу првог сусрета уживо. Он се и десио у октобру 2023. године када су се ученици из Футога запутили у Ловру.
Четвородневна посета је тада прошла више него успешно, деца су се дружила, провела незаборавне тренутке заједно уз обећање да ће се следећи пут видети у Футогу. Тако је и било. У октобру 2024. године, тачно годину дана од прве посете ловрански ђаци са тадашњом директорком Весном Вејмола Рац-Петин и учитељицом Радославом запутили су се у Футог. Срдачно дочекани од стране домаћина уз пажљиво осмишљен програм имали су прилику да посете Футог, Нови Сад, Сремске Карловце и уживају у лепотама ових предела. Како то, сад већ, традиција налаже прошле недеље су нам Футожани узвратили посету и овог пута поново смо се ми нашли у улози домаћина.
Трудећи се да на што бољи начин угостимо своје пријатеље организовали смо им тродневну посету пуну интересантног садржаја, а са циљем да их на што бољи начин упознамо са функционисањем једне мањинске заједнице у дијаспори.
Првог дана, одмах по доласку и након заједничког ручка у пратњи директора Српског педагошког и методолошког центра, Лазара Которчевића, запутили смо се у Српски Ковин. У порти манастира дочекали су нас отац Методије и искушеник Никола. Никола је деци, али и свим присутнима одржао поучно предавање о историји манастира, његовом постојању и опстанку кроз векове. Након посете манастиру, прешли смо у музеј који се налази у порти манастира где смо видели иконе и друге предмете који сведоче о вековној традицији манастира. Слободно време за дан у Ковину деца су искористила за сладолед и шетњу поред Дунава слушајући од другара домаћина приче о богатој исторји Срба у овом градићу на Чепелском острву. Након дана испуњеног разним активностима, децу је дочекао призор који радује сва чула-топла пица као укусни завршетак једног незаборавног дана- поклон локалне ловранске самоуправе.
Следећег дана, ујутру упутили смо се за Будимпешту. У овој посети придружила нам се и разредна осмог разреда Ева Сондине Миклош. У главном граду Мађарске у цркви Светог Ђорђа дочекао нас је отац Зоран Остојић. Пожелевши нам добродошлицу испричао нам је историјске чињенице о поменутој цркви. Након цркве уследила је посета Текелијануму, током које смо се ближе упознали са историјатом и улогом овог здања кроз време. Обилазак Будимпеште наставили смо лаганом шетњом поред Дунава до зграде Самоуправе Срба у Мађарској. Добродошлицу испред ове установе пожелели су нам председница самоуправе др Јованка Ластић и њен потпредседник Андрија Роцков. Овде смо се упознали са начином функционисања једне мањинске заједнице. Свој обилазак Будимпеште даље настављамо све до Трга Ружа и „Никола Тесла“ гимназије. У срдачној атмосфери , у гимназији нас је дочекала директорка школе, са којом смо водили конструктивне и инспиративне разговоре о образовању на српском језику у Србији Мађарској. Разменили смо искуства, идеје и примере добре праксе са циљем унапређења наставе.
Трећег дана, заједно са директорком подружнице Јеленом Вукајловић-Краус пут нас је довео до Сентандреје-сликовитог градића на обали Дунава, који је вековима био важно духовно и културно средиште српског народа ван матице. У Сентандреји смо обишли Београдску цркву, једно од најзначајнијих српских верских здања у граду, затим црквени музеј са богатом збирком православних икона и артефаката. Кустоскиња музеја, госпођа Чарна Голуб нас је провела кроз историјско путовање Срба на овим просторима, док је мати Катарина у својој беседи у Београдској цркви говорила о значају очувања српског живља ван матице кроз очување језика, вере и школе. Дан смо заокружили увесељавајућом посетом Музеју марципана- месту где историја и слаткиши иду руку под руку.
Уморни, али пуни утисака и нових знања вратили смо се у Ловру где су нас дочекали родитељи деце домаћина који су спремили заједничку вечеру за све. Дружење је настављено до касно у ноћ сабирањем и препричавањем утисака од претходних дана. Било је јасно да се још једна међусобна посета ближи крају. Искуства и утисци свих учесника била су изузетно позитивна, али је међу децом владала и блага туга због предстојећег растанка. Неки су чак и питали да ли би могли остати још мало дуже у гостима код својих вршњака, што је и најлепши показатељ колико су уживали. Захваљујемо се свим поменутим људима и организацијама на гостопримству и помоћи у реализације овог нашег сусрета, а ми већ планирамо неке нове сусрете и нека нова дружења.
Радослава Мазалица
Извор: снновинеплус