Naučni skup organizovali su zajedno Gradski muzej u Subotici i muzej „Tir Ištvan“ u Baji, navodi: subotica.info.
U Gradskom muzeju u Subotici u partnerstvu sa muzejem „Tir Ištvan“ iz Baje u Mađarskoj početkom sedmice organizovana je naučna konferencija „Modernizam u Bačkoj“. Konferencija je održana u jednoj od izložbenih sala subotičkog muzeja u kojem je upravo u toku izložba „Jožef Pehan – slikar modernizma“. Ova postavka obuhvata radove iz više muzeja u našoj zemlji i Mađarskoj a priredile su je istoričarke umetnosti dr Olga Kovačev Ninkov, direktorica subotičkog muzeja po ovlašćenju i njena koleginica Ljubica Vuković Dulić. Na naučnom skupu čak tri predavača bavila su se slikarstvom Jožefa Pehana, ali teme su izuzetno široke i obuhvataju sve oblasti stvaralaštva.
„Ovakve konferencije su veoma važne zbog toga što se produbljuje naučna misao i saradnja, a istovremeno i osiguravamo bazu za dalje naraštaje. Konferencije u oblasti muzeologije su retke i pobornik sam toga da bi u toj oblasti trebalo više ovakvih stručnih sastanaka, jer ono što mi radimo jeste za publiku, ali iza toga uvek ima jako puno rada, istraživanja. Dobro je kada to neko može i da prikaže drugom kolegi. Mi se sada ovde bavimo modernom, to je taj prvi period kada imamo secesiju, a kasnije art deko, ekspresionizam, dadaizam, futurizam, što je slabo istraživana oblast. Imamo i izložbu Jožefa Pehana koji je priredio prvu samostalnu modernu izložbu u Vojvodini, u Bačkoj 1913. godine“ kaže Olga Kovačev Ninkov.
Na naučnom skupu Kristina Sarka Mandić govorila je o nekim apsketima stvaralaštva Milana Konjovića, restauratorka dr Žužana Korhec Pap o materijalima koje koriste modernistički slikari, istoričar umetnosti Branimir Kopilović o Palavičinijevom spomeniku u centru Subotice, dr Marija Cindori Šinković o demetropolizaciji moderne, a dr Bogdan Janjušević i Mihajlo Plankoš o arhitekturi modernizma u Bačkoj, što su samo neke od teme koja su obrađene.
Zita N. Kovač, direktorica muzeja „Tir Ištvan“ u Baji istakla je da je važno što o modernizmu govore kroz saradnju više ustanova. „Kolege u različitim naučnim oblastima istražuju ovaj period i nastoje to i da publikuju, jer sve to ima vrednost ako iznesemo pred javnost“ rekla je Kovač. Ona je i najavila da će početkom novembra postavka modernizma subotičkog muzeja biti otvorena u Baji i trajaće do proleća naredne godine. Isto tako, u subotičkom muzeju prethodno je sredinom ove godine otvorena izložba slikara modernizma iz muzeja u Baji. Ova saradnja dva muzeja ostvaruje se već više godina, a upravo kroz IPA prekogranični program.
Iako su i Subotica i Baja geografski udaljene od metropola u svojim državama modernizam je u ovo krajeve stigao brzo i snažno uticao na umetnike.
„Uopšte nismo bili na margini tih događanja, štaviše bili smo u centru, jer internacionalni jezik umetnosti je dozvoljavao strujanje određenih modernističkih shvatanja od pre Prveg svetskog rata, pa i posle Drugog svetskog rata. Recimo, kultni film „Metropolis” Frica Langa nastao je u januaru 1927. godine, a već početkom aprila iste godine Subotičani su mogli da ga vide u bioskopu „Lifka“. Tako su te ideje, ta problematika i vizuelni sklop mogli biti poznati nekome ko je živeo u Subotici i okolini. Sa druge strane, umetnici su putovali, zahvaljujući železnici bilo je dostupno, i u suštini putovanja su spadala u školovanje svakog umetnika. Bilo koga sada da spomenem od tih avangardnih umetnika, videćete da su svi prošli Beč, Pariz, Minhen, Krakov. Mihajlo Petrović je bio u Krakovu godinu dana. To je nekako, kao što su nekada šegrti i kalfe išli po većim centrima vezanim za njihov zanat, tako su i umetnici išli po većim umetničkim centrima i donosili sa sobom taj duh. Ne smemo zaboratiti ni štampani materijal koji se tada u vidu novina, ali u u raznih drugih izdanja, knjiga i publikacija širio veoma brzo. Italijanski modernizam itekako je bio prisutan u časopisu “Zenit” koji se čitao u Beogradu, Subotici, Novom Sadu, Beču. Slikar Miloš Babić uveliko koristi ta saznanja koja crpi iz Zenita. Drugačiji su bili kanali informisanja nego danas, ali oni su na svoj način dopirali do određenih informacija i slikovnih poruka što je bilo jako važno u ovim sredinama. Subotica je bila grad koji se razvijao, kulturološki veoma internacionalno, veoma raznovrsno, tu se govorilo uvek više jezika i upravo to su bila vrata za dostupnost raznim drugim kulturama, literaturi, komunikaciji i korespodenciji sa drugim umetnicima i kulturnim centrima“ kaže Olga Kovačev Ninkov.
Izvor: subotica.info