Када планирате једнодневни излет из Новог Сада, прво питање је како стићи без сопственог аутомобила.
Погледаћемо реалне опције превоза, упоређиваћемо трошкове и препоручити решења за различите групе путника; наведени подаци су делом из Туристичке организације Војводине (према доступним подацима).
Зашто се Фрушка Гора и Вршац посећују из Новог Сада – мобилност и излетнички обрасци
Близина Фрушке Горе – око 20 километара од Новог Сада – чини је природним излетиштем за викенд.
Вршац, иако удаљен око 80 километара, привлачи посетиоце због винарија и планинских стаза.
По расположивим редовима вожње, оба одредишта имају логистичку препреку – ограничене директне везе јавног превоза до кључних тачака.
Статистика показује да породице са децом и групе старије од 50 година чешће бирају организоване излете, док млађи путници између 25 и 40 година чешће комбинују јавни превоз с таксијем или изнајмљивањем возила. Разлог је различита потреба за флексибилношћу коју траже различите старосне групе.
Фрушка Гора има преко 16 манастира и десетине стаза; по доступним редовима вожње, редовне аутобуске везе обично покривају највише два манастира дневно, па је за даље повезивање често потребан приватни превоз.
Вршац нуди винске туре које почињу око 10 ујутру, међутим последњи повратни воз за Нови Сад полази у 16:30, што оставља ограничено време за опуштен обилазак.
Јавни превоз и железничке/аутобуске везе до кључних полазишта
Редовне аутобуске линије из Новог Сада ка Сремској Каменици и Иригу постоје, али фреквенција је ограничена.
До Сремске Каменице аутобуси саобраћају отприлике на сат времена радним даном, док викендом интервали расту на два сата.Цена карте је око 150 динара у једном правцу.
Ириг, као полазна тачка за манастире Крушедол и Ново Хопово, има аутобуске везе четири пута дневно.
Проблем настаје ако желите да наставите даље, јер локални превоз до манастира обично није доступан; такси до Крушедола кошта око 800-1.200 динара, па повратак може износити најмање 2.000 динара по особи.
Вршац је боље повезан железницом. Воз из Новог Сада полази три пута дневно, путовање траје око сат и по, а карта кошта око 300 динара.
Железничка станица у Вршцу је удаљена око три километра од центра, па је потребан додатни такси или градски аутобус.
Када упоредите трошкове јавног превоза за групу од четири особе – повратне карте до Ирига (око 600 динара по особи) плус локални такси (око 2.000 динара) – укупни износ је отприлике 4.400 динара.
Групни трансфери и дељени аутобуси – организација и предности
Туристичке агенције у Новом Саду нуде организоване једнодневне туре до Фрушке Горе по цени од 2.500 до 3.500 динара по особи, у зависности од програма.
Групни трансфери без туристичког програма – где само делите превоз с другим путницима – ређа су опција, али постоје.
Корисно је извршити поређење ценовника rent a car-а у Београду различитих агенција за изнајмљивање аутомобила у Београду. Неке мање агенције организују дељене вожње викендом по цени од око 1.200 динара по особи за повратно путовање до Иришког венца.
Предност организованих трансфера је у уклањању логистичких брига. Недостатак је губитак слободе – не можете лако да продужите боравак на једној локацији или прескочите други објекат.
Дељени трансфери такође захтевају минималан број путника да би били реализовани; ако се комби не попуни, излет се отказује или се цена повећава.
Критеријуми за изнајмљивање аутомобила и како читати ценовнике као оријентир
Изнајмљивање возила постаје економски оправдано када путује група од три до пет особа.
За дневни најам стандардног аутомобила – модел средње класе попут Шкода Октавија – цене се крећу између 3.500 и 5.000 динара, у зависности од сезоне и агенције.
Ако новосадска агенција нуди исти модел за значајно већу цену него београдски распони, то може бити сигнал да вреди преговарати или потражити бољу понуду.
Депозит се обично креће између 200 и 300 евра и блокира се на картици; неке агенције наплаћују додатно осигурање ако возач има мање од три године искуства.
Ограничење пређене километраже – често око 200 километара дневно – ретко је проблем за излете до Фрушке Горе, али може бити релевантно за Вршац.
Када поделите трошак изнајмљивања и горива (процена око 800 динара за гориво до Вршца и назад) на четири особе, добијате индивидуални трошак од око 1.300 до 1.500 динара по особи.
То је упоредиво са ценом јавног превоза плус локални такси, али уз потпуну флексибилност у планирању руте и времена.
Правила последње километре – такси, локални аутобуси и изнајмљивање бицикала
Последњи део путовања често је најкомпликованији; од Сремске Каменице до Стражиловачког врха удаљеност је око четири километра узбрдо.
Такси из Каменице до врха кошта око 600 динара, али проналажење таксија за повратак може бити проблем викендом када је већа гужва.
Локални аутобуси у општинама попут Ирига или Вршца постоје, али саобраћају ретко и углавном су прилагођени потребама локалног становништва.
Изнајмљивање бицикла је све популарнија опција на Фрушкој Гори; неколико пунката у Сремској Каменици нуди електричне бицикле по цени од око 1.500 динара за четири сата.
Комбинација јавног превоза до Каменице, изнајмљеног бицикла за обилазак и повратног аутобуса ка Новом Саду обично кошта око 2.000 динара по особи и пружа добар баланс цене и искуства.
Када је која опција најисплативија?
Ако путујете сами или у пару и немате строг временски оквир, јавни превоз до Сремске Каменице или Ирига уз локални такси представља најјефтинију опцију – укупно око 1.500 до 2.000 динара по особи.
За групе од три до пет особа које желе да обиђу више локација у једном дану, изнајмљивање возила обично је најпрактичније решење; трошак од 1.300 до 1.500 динара по особи даје потпуну контролу над рутом и временом.
Организоване туре су најбоља опција за оне који преферирају структуриран програм без логистичких брига; цена од 2.500 до 3.500 динара по особи често укључује превоз, вођење и ручак.
Можете ли стићи до Фрушке Горе или Вршца без сопственог аута? Свакако – питање је колико сте спремни да жртвујете времена и флексибилности ради уштеде или да платите мало више за слободу у планирању.
Foto: UNSPLASH