Српска православна црква и верници 18. јануара обележавају Зимски Крстовдан, велики хришћански празник који претходи Богојављењу и посвећен је сећању на крштење првих хришћана.
Иако у црквеном календару није обележен црвеним словом, Крстовдан има снажан духовни и народни значај и сматра се једним од најстрожих посних дана у години.
У црквеној традицији, Крстовдан се везује за Богојављење (19. јануар), празник Крштења Исуса Христа на реци Јордан, као и за Светог Јована Крститеља, који га је крстио. Управо зато се у православним храмовима на овај дан служи литургија Светог Јована Златоустог, уз чин великог освећења воде.
Велико водоосвећење врши се на Крстовдан и Богојављење, у спомен на Крштење Исуса Христа у реци Јордану. Овим обредом освећује се вода, која за вернике представља велику светињу. Богојављенска водица носи се у домове и чува током целе године, а користи се у време болести и духовне потребе. Овај чин симболизује веру, очишћење и благослов Божији.
Један од најпознатијих веровања везаних за Крстовдан је да се у ноћи уочи Богојављења “отвара небо”. У појединим деловима Србије постоји и обичај да се на Крстовдан пере веш и чисти кућа, како би се дом дочекао чист и спреман за велики празник .
Наши преци су веровали да време на Крстовдан најављује каква ће бити година која долази. Тако се сматра:
- ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом
- ако је време суво и ведро, година ће бити сушна
- тиха киша наговештава брз крај зиме
- грмљавина на Крстовдан сматра се знаком плодне и родне године
Постоји и веровање да се на овај дан „ветрови сударају“, а онај који надјача доноси најчешће ветрове током године.
Иако се на Крстовдан традиционално припремају пихтије, оне се, будући да је празник посни дан, једу тек сутрадан на Богојављење.
Жаклина Богдановић
Извор: снновинеплус