Суви млин – сувача стара 120 година, налази се у центру Кикинде и привлачи све више посетилаца од априла 2021. У његову обнову током 2020. уложено је преко 100.000 евра у оквиру пројекта прекограничне сарадње и локалне самоуправе под називом Млинови који мељу, путеви који спајају, Србија–Мађарска.
У преосталих шест минута до затварања последњег радног дана у сезони, сазнајемо да је главни део млина покретала физичка снага, и то од једног до пет пари коња. Крећући се укруг под купастим кровом, покретали су коло распона 15 метара и снагу преносили на 516 дрвених зубаца а потом и на 6 вертикалних стубова. Тако су се покретала два млинска камена и самлевени производи ишли у два коша у другом делу млина. Ту је и стан за млинара који је надзирао цео процес. Ко није имао коње, и то је било на најам. Могла је да ради непрестано, не зависећи од ветра или воде као друге воденице. Један пар коња за сат времена млео је 100 кг жита, а повремено се млела паприка, бибер и друге намирнице. Кажу да је хлеб од финог брашна самлевеног у сувачи имао посебно леп укус, те је брашно стизало и на бечки двор.
Сувача је радила до 1945. Иначе је најмлађа на овим просторима а некада их је само овде било до 51, о чему постоји табла. На питање колико је могла да кошта изградња оваквог млина, сазнајемо да је то огроман новац и да су је људи градили као задругари јер би била прескупа за појединца.
Улазница за суви млин кошта свега 50 динара, радно време је од уторка до суботе 10–16 сати, и то од априла до октобра. Ван сезоне је могуће најавити организоване групе Кикиндском музеју. За навигацију је најбоље задати адресу Немањина 118 јер постоји још једна непрецизна поставка суваче на мапи.
Овај јединствени архитектонски бисер из 19. века идеалан је за посету породицама, школама и радионицама, нарочито за млађи узраст. Напоменимо да се споља могу видети још и ветрењаче у Чуругу и у Меленцима, те тако направити аутентична млинска прича. Уз музеј и мамутицу Кику, као и најлепшу улицу у Србији и званично 22. најлепшу улицу света, у Кикинди има много тога да се посети. Стога треба доћи што раније или пак преноћити, нарочито ко жели да види сове – можда баш сада, у чувеном кикиндском месецу совембру.
На путу из Кикинде ка Зрењанину лепо је означено скретање за манастир Св. Меланије о којем је наш портал писао два пута.
Текст и фото: В. Раонић;