На тродневном Конгресу Светске тамбурашке асоцијације, шестом по реду, одржаном од 26. до 28. новембра у амфитеатру Ректората Универзитета у Новом Саду, одлучено је да та организација обједини све сродне трзалачке инструмента па да на глобалном нивоу доприноси развоју музицирања на балалајки, бузукију, гитари, мандолини… По речима др Јована Пејчића, председника СТА, летвица је подигнута и чињеницом да је на стручном скупу предочено 12 научних, истраживачких радова најеминентнијих стручњака из Србије, Аустрије, Бугарске, Северне Македоније, Хрватске и Словеније, који су говорили о различитим сегментима тамбурашке музике.
– Библиотека Светске тамбурашке асоцијације, са новим радовима, сада броји готово 70 стручних дела, колико је у претходних шест година, од када смо и покренули Конгрес, настало. Све то је на услузи заинтересованима за тамбурашку праксу, чуварима културне баштине а посебно најмлађима који тек крећу да с упознају са инструментима и нашом народном традицијом. Такође, са тамбурици придруженим жичаним трзалачким инструментима, ширимо нашу делатност без граница, грлимо све континенте и све народе и дајемо додатни допринос светској култури- рекао је Пејчић.
На овогодишњем Конгресу предавања су одржали универзитетски професор Вилфрид Шарф, интерпретатор цитре и Зоран Шијаковић, историчар уметности, музичар, секретар за културу града Бранунау у Аустрији, Владимир Владимиров, професор Академије за уметност и културу, Антун Грахек, диригент, Бранко Уводић, телевизијски водитељ, професор др Агота Виткаи – Кучера и др Ира Проданов Крајишник, професорке Академије уметности, мр Данило Вуксановић, програмски директор Галерије Матице српске, Стипан Јарамазовић, оснивач Суботичког тамбурашког оркестра, Бојан Тренкић , председник Савеза тамбурашких друштава Војводине, професор Иван Сабо, руководилац ансамбла „Вила“ и Јулијана Баштић, мастер етномузиколошкиња.
Њихове уже стручне теме објединиле су све што чини догађај у оквиру тамбурашке праксе.
– Мој рад се односио на употребу гласа код тамбураша који уједно и свирају и певају. За ту сврху сам напраљвила анонимни упитник у којем су тамбураши сами процењивали и оцењивали своје гласовне могућности, с обзиром на то да музицирају у разним условима и околностима. Свакако, било је речи и о таленту, о вежби… цео конгрес је био изузетно богат и садржајан, посебно занимљив а самтрам да је управо на нама уметницима да, што је веома важно, сачувамо и негујемо нашу традицију за будуће генерације- каже професор др Агота Виткаи Кучера, наша чувена оперска дива и предавач на Академији уметности у Новом Саду.
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СЛИКА СА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ „ТАМБУРИЦА ФЕСТ 2021“
У оквиру шестог Конгреса Свбетска тамбурашке асоцијације, у холу ректората отворена је изложба радова 12 уметника из Србије са овогодишње ликовне колоније „Тамбурица фест 2021“ одржане летос у „Етно еко кући“ у Черевићу. Публици је предочено 17 радова насталих на окупљању уметника у селекцији академског сликара Данила Вуксановића, програмског директора Галерије матице српске у Новом Саду. Он је, отварајући изложбу, нагласио да су дела рађена на тему етномузикологије, уметности и тамбурице као и да су, осим доброг дружења и размене искустава, сликари били инспирисани и тамбурашком музиком којом је била прожета овогодишњом сликарском радионицом.
Међу ауторима овогодишње колоније био је и академски сликар Радуле Бошковић који је у легат „Тамбурица феста“ протеклих година оставио више слике са ликовних колонија. Ове године представио је слику „Преплет“ којом шаље поруку универзалности и ванвременске димензије музике.
– Тамбура је исконски инструмент који се код нас, поготово у Војводини, одомаћио као део етноса, обележила је нашу музику протеклих стотинак година и постала је фини музичко-духовни темељ народа на овим просторима- рекао је Бошковић.
Председник Светске тамбурашке асоцијације, др Јован Пејчић, потврдио је да се фестивал “Тамбурица фест“ негује све видове уметности, а сликари већ 14 година инспирисани тамбурицом и етномузикологијом стварају слике и на тај начин повезују тамбурашку музику и уметност.
– Све слике остају у нашем фундусу. Тренутно у легату имамо око 220 слика и планирамо да након 15. ликовне колоније следеће године, када ће Нови Сад бити Европска престоница културе, организујемо велику изложбу слика насталих на досадашњим колонијама. Пред нама је дилема шта са тим сликама. Имамо идеју да направимо музеј „Тамбурица феста“ где би биле изложене слике, уметничке фотографије, инструменти и сада радимо на томе. Јер ипак је то један легат, културолошко благо што смо за 14 година стекли- рекао је Пејчић.