Планинари из Новог Сада, Сомбора и Руме, посетили су последње мартовске недеље Таорска врела надомак Ваљева. Организатор је било Планинарско друштво „Фрушка гора” које традиционално сарађује са ваљевским ПСД „Маглеш”.
Преко 70 планинара из оба друштва препешачило је око 16 километара од села Маковиште на Повленској коси до Таорских врела и назад. У повратку су посетили манастир Лелић, задужбину Владике Николаја и његовог оца Драгомира. Уз уживање на Таорским врелима која тренутно обилују водом, посетици су након свеже пастрмке или качамака са сиром, били у могућности и да купе нешто од домаћих производа.
На Таорска врела се може доћи од Ваљева или од Косјерића, с тим да је пут од Ваљева добрим делом макадамски, одн. земљани, тако да је за ову авантуру потребан ванредни ентузијазам. Ако превозно средство претекне, дебео слој прашине је незаобилазан.
Овај парк природе има путоказе и едукативне табле, а сазнајемо да су Таорска врела за време Југославије, уз слапове Крке била незаобилазни призор на разгледницама. Део врела које избија из пећинског отвора, још од седамдесетих година служи као водозахват за снабдевање Косјерића питком водом. Сада су на врелима четири воденице, некада их је било много више. Урушила се и она која је била препознатљиви мотив свих ранијих фотографија. У овом крају се (нимало штедљиво) сече украсни камен сига, уграђен на многе објекте ваљевског краја.
Село Доњи Таор нуди и смештај посетиоцима, углавном крај реке Скрапеж у коју се врела и уливају, док Скрапеж кривуда до Ђетиње а потом до Западне Мораве. Малобројна домаћинства живе од сточарства и воћарства, у школи, колико чујемо, има три ученика.
Има у овој околини стаза за пешачење, Таорска стена доминира над селом, помиње се и црква брвнара која је пренета на друго место. Још у античко доба овде је постојао древни град Таурунум, те рудник гвоздене руде по записима из 15. века. Ту су познате и мање познате мистерије: алке за које је Ное везивао барку, морско дно праокеана Тетиса, фосили са Бурме и повленске кугле, а није далеко ни воденица првог српског вампира Саве Савановића.
Бивши рашко-призренски епископ Артемије (Радосављевић), духовно чедо Аве Јустина, сахрањен је у родном Лелићу у манастиру Нова Никеја, на свом имању. Срби са КиМ донели су му мало своје земље у знак захвалности што је са народом делио патње у најтежим годинама страдања.
Мошти светог Владике Николаја Велимировића за целивање су отворене сваке недеље. На празник Светог Владике трећег маја, као и храмовну славу 22. маја, у Лелић долазе људи из свих крајева Србије. Донедавно је у порти Лелића био и музеј посвећен Владици Николају, али чујемо да је пренет на породично имање Велимировића, пар стотина метара удаљено од манастира. О величини овог светитеља најбоље се сазнаје из документарног филма. Поменути ЦД се може купити у манастирској продавници, као и мноштво квалитетних духовних књига.
Изнад манастира Лелић налази се етно село Лелић Радосављевић које је идеално за смештај, те као полазиште за истраживање ваљевског краја који обилује природним, културним, историјским и духовним местима. Ушушкано под планином и недалеко од клисуре еколошке реке Градац, идеално је место за породични предах у време великих врућина.
Текст и фото: В. Раонић;