На дан када је давне 1845. године, у Новом Саду основана Српска читаоница, установа која ради на њеној традицији, Градска библиотека у Новом Саду слави свој дан. Тим поводом, у Дигиталном омладинском центру одржана је свечаност посвећена великој српској добротворки Марији Трандафил којој је присуствовао заменик градоначелника Новог Сада Милан Ђурић.
– Од самог настанка Новог Сада, његови грађани бринули су о свом духовном животу. Подизали су цркве, оснивали школе и неговали свој културни живот. Пре 177 година, на данашњи дан основана је прва установа културе у Новом Саду – Српска читаоница.Уследило је оснивање других важних установа културе које су, заједно са значајним историјским личностима допринеле томе да град у којем живимо буде надалеко познат као „Српска Атина“ – изјавио је Милан Ђурић и додао – Ове године, том епитету Новог Сада додали смо и званичну титулу „Европска престоница културе“. Култура је присутна у свакодневници нашег града, радили смо на томе да буде децентрализована и доступна свима, да се за наше уметнике чује и ван граница наше земље и да на новосадске манифестације долази публика из целог света. Ипак, управо институције и установе културе међу којима је и Градска библиотека чине Нови Сад оним што он данас јесте и на шта смо поносни. Овом приликом, желим да се захвалим свим запосленима у Градској библиотеци на ентузијазму и напору који чине да књига буде у фокусу интересовања наших суграђана, свих генерација. Њихов рад има велику важност за заједницу, а обавеза Града је да настави да им пружа пуну подршку.
Градска библиотека у Новом Саду је најстарија установа културе у граду и једна од највећих јавних библиотека у Србији. Централни објекат Библиотеке смештен је у старом језгру града, у Дунавској улици број 1, у задужбини Анке и Арсе Пајевића, књижара, издавача и добротвора српског народа. Поседује фонд од преко 580.000 монографских публикација, а редовно набавља близу 70 наслова периодике – стручних часописа из свих области, више од 20 наслова недељне, полумесечне и месечне и 6 наслова дневне штампе. У оквиру мреже од 29 градских и приградских огранака и одељења, у Библиотеку се годишње учлани преко 20 хиљада корисника.
Осим основних библиотечких функција које обавља, Библиотека нуди и веома богат и разноврстан културни програм: књижевне вечери, трибине, предавања, изложбе, промоције књига, креативне радионице, фестивале и разне друге манифестације. Учесник је новосадског Салона књига и као излагач и као организатор стручног скупа Дани библиотека и библиотекара. Настављач је Меморијала – књижевне награде „Стеван Пешић”, која се од 1995. године традиционално додељује најбољем новообјављеном књижевном делу на српском језику, у жанровима и духу које је заступао овај писац. У оквиру развијене издавачке делатности претежно објављује публикације о личностима и догађајима који су обележили њену прошлост, као и дела из културне историје Новог Сада и завичајно стваралаштво. У последњих десет година Библиотека је реализовала више значајних пројеката. Део грађе Завичајне збирке сврстан је у дигиталну библиотеку и доступан је путем интернета.