Поводом Међународног дана матерњег језика, који се обележава сваке године 21. фебруара широм света, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић посетио је данас Филозофски факултет у Новом Саду.
„Данас смо на правом месту, које је својеврсна гравитациона тачка културних потреба свих нас којима је језик једна од најважнијих стратешких одредница културе живљења. Потврду важности овог питања, као одговор на друштвене изазове времена, налазимо и у Плану развоја АП Војводине до 2030. године, у коме је предвиђено формирање Института за друштвене и хуманистичке науке, са фокусом на човека и његову добробит. Ово није политичко, већ вредносно питање“, нагласио је Милошевић.
Радном састанку су, поред секретара Милошевића и подсекретарке мр Катарине Ковачевић, присуствовали и продекан за послове акредитације, самовредновања и праћења рада факултета и в.д. шефа Одсека за русинистику проф. др Миливoј Алановић, шефица Одсека за српски језик и лингвистику проф. др Исидора Бјелаковић, заменица шефа Одсека за хунгарологију проф. др Едита Андрић, шефица Одсека за румунистику доц. др Ивана Јањић и шефица Oдсека за словакистику доц. др Јасна Ухларик.
Шефови одсека за матерње језике указали су на чињеницу да се из године у годину смањује заинтересованост за ове студијске програме, не само за језике националних мањина, већ и за српски језик који се студира као нематерњи.
„Ту смо да помогнемо и да синергијом економске и културне политике сачувамо језик као језгро националног идентитета“, изјавио је Милошевић.
Секретар је додао да је ове године за конкурс за финансирање научноистраживачких и развојноистраживачких пројеката националних мањина – националних заједница у Аутономној покрајини Војводини издвојено осам милиона динара, а од 2017. године, када је конкурс осмишљен, укупно 32 милиона динара.
Међународни дан матерњег језика је успостављен 1999. године од стране УНЕСКО-а на предлог Бангладеша и обележава се редовно од 2000. године, у знак сећања на студенте који су 1952. убијени у Даки у Источном Пакистану, (данашњем Бангладешу) јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.