Ево проверљивих података: остварени обим буџета 2016. године износио је 62,8 милијарди; 2017. године 66,4 милијарде; 2018. године 71,8 милијарди; 2019. године 74,6 милијарди; 2020. године 73,3 милијарде, 2021. године 84,6 милијарди, а 2022. године 99,8 милијарди динара. За 2023. годину буџетом који је усвојен крајем прошле године планиран је обим од 108,5 милијарди динара, а ребалансом се повећава за преко осам милијарди и износиће 116,7 милијарди, истакла је у разговору за „Дневник” покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић.
Говорећи о покрајинским финансијама, истакла је да је раст прихода од пореза на зараде и пореза на добит на територији АП Војводине у покрајинском буџету за протеклих седам година готово утростручен. Остварење ових прихода је 2016. године било 11,2 милијарде, а 2022. године 32,1 милијарду динара. Према подацима Републичког завода за статистику, регистрована запосленост у региону Војводине била је 2016. године 511.313 запослених, а 2022. године 579.602 запослена. Просечна исплаћена зарада у децембру 2016. године за регион Војводине била је 53.494 динара, а у децембру 2022. године 80.306 динара. Разлози боље наплате су у све бољем стању наше економије, односно у расту запослености, просечне зараде и профитабилности привреде. То је нарочито видљиво и из завршног рачуна буџета АП Војводине за 2022. годину. Приходна страна планирана је на нивоу од 96,7 милијарди, а буџет је остварен за 3,18 одсто више од планираног износа – 99,85 милијарди динара.
Осим остварења приходне стране буџета, свих ових година имали сте и позитиван извештај екстерне ревизије на завршни рачун. Ипак, у скупштинској расправи изнете су примедбе на степен извршења буџета?
– Да. Уз завршни рачун поднет је и извештај ревизора којим је констатована правилност исказаних података у извештају. Иначе, осим ревизије завршног рачуна, државна ревизорска институција врши и друге ревизије. Тренутно је, на пример, у току ревизија сврсисходности увођења родно одговорних принципа у буџетски процес. Ово је нова пракса и у свету и код нас, и од ове ревизије управо очекујемо резултате који ће бити од користи за дефинисање методолошког приступа за мерење утицаја издвајања средстава у буџету на унапређење родне равноправности. Што се тиче примедаба везаних за степен извршења буџета, одговор није да то не може да буде боље, јер верујем да увек може боље. Али, у начелу, степен извршења буџета од 92 одсто не може се оквалификовати као незадовољавајући. Ако неизвршени део буџета погледамо аналитички, видећемо да – од онога што је могло да се потроши 2022. године – није извршено 7,8 милијарди динара. А претежни део тих средстава, или 5,5 милијарди динара, односи се на инвестиционе расходе, који имају динамику реализације која превазилази границе буџетске године. Дакле, највећи део неизвршених средстава намењен је за капитална улагања, за која се средства обезбеђују у укупној инвестиционој вредности, при чему реализација ових радова углавном није омеђена трајањем буџетске године. Због тога имамо тај такозвани временски левак, односно укупна средства за инвестиционо улагање обезбеђују се у буџету, а плаћање је усклађено са изведеним радовима, па се за део радова који се реализује наредне године и средства преносе. Овакав начин планирања, који у складу са законом, морамо да примењујемо увек када финансирамо инвестиције чији су носиоци локалне самоуправе, здравствене установе и други
Која улагања, односно које области су биле у фокусу приликом распоређивања очекиваног повећања средстава по овом ребалансу?
– Економском и фискалном политиком одређено је да су улагања у расходе развојног и инвестиционог карактера и одржавање финансијске сигурности циљеви које буџет треба да оствари у наредном средњорочном периоду. То је био путоказ за расподелу укупно повећаног финансијског потенцијала који износи 8,1 милијарду динара. За капиталне расходе и текуће одржавање локалне путне инфраструктуре распоређено је 6,57 милијарди (81 одсто). За интервенцијска средства резерве (сигурносни механизам буџета), намењено је 806,3 милиона (10 одсто), од чега 756,3 милиона динара за буџетску резерву, а 50 милиона динара за робне резерве, 719,4 милиона (девет одсто) предвиђено је за корекцију свих осталих расхода и издатака – ови расходи – иако јесу текућег карактера – односе се у највећем делу на текуће одржавање установа образовања и расходе намењене заштити културних добара, као и за уклањање дивљих депонија са пољопривредног земљишта.
Ребалансом је највећи износ средстава – 1,76 милијарди динара – издвојен је за улагања у област саобраћаја
– Од тог новца за даље улагање у саобраћајнице на територији Новог Сада планирано је 850 милиона динара. Финансираћемо и рехабилитацију коловоза у насељеним местима у општини Нови Кнежевац, реконструкцију и доградњу главне улице у Белој Цркви, изградњу моста на реци Златици у насељу Падеј према Ади. Планирана су и средства за изградњу саобраћајница у Врднику, рехабилитацију пута до манастирског комплекса Ђипша, изградњу локалног пута Стапар– Сивац, као и за рехабилитацију саобраћајне инфраструктуре у зони Сремских Карловаца. Укупно 530 милиона планирано је за завршетак спортских хала у Инђији и Старим Бановцима.
Предвиђена су и значајна средства за пољопривреду, установе културе, социјалну заштиту
– За област пољопривреде и водопривреде обезбедили смо додатних 885,3 милиона динара. Од тога је за пројекте у области заштите, уређења и коришћења вода планирано 600 милиона динара, а за уклањање дивљих депонија са пољопривредног земљишта 200 милиона динара.
Када је реч о улагању у установе и објекте културе и заштиту културног наслеђа планирано је додатних 594,92 милиона динара. Новац је опредељен за реконструкцију и адаптацију Дома културе у Малим Пијацама, мере техничке заштите на културним добрима у Граду Новом Саду, затим за реконструкцију, доградњу и енергетску санацију зграде Музеја и Градске библиотеке у Кули. Обезбеђена су средства за почетак изградње објекта Црквене општине Нови Сад, као и за пројекат свеобухватног уређења градског језгра Сремских Карловаца.
Додатна улагања од 155,1 милион динара планирана су и у области социјалне заштите. Новац је издвојен за опремање Дома за одрасле и старе „Свети Василије Острошки Чудотворац“ у Новом Бечеју, изградњу дневног боравка за децу са сметњама у развоју у Бачкој Паланци, затим за реконструкцију и опремање објеката Црвеног крста за опоравак и рехбилитацију деце из социјално угрожених породица на Вршачком брегу и у Бачкој Паланци, као и за набавку и уградњу противпожарног система са израдом пројектно-техничке документације за Дом у Ветернику. Двеста милиона издвојено је за изградњу паркова, зелених површина и друге пројекте у оквиру програма модернизације локалне друштвене инфраструктуре у 2023. години, а као део двогодишњег пројекта укупне инвестиционе вредности 370 милиона динара.
Од 2016. године сте на челу Покрајинског секретаријата за финансије. Како можете укратко описати стање јавних финансија Покрајине данас?
– Кретање јавног дуга АП Војводине најбољи је пример за то како је покрајинска администрација од 2016. године, предвођена председником Покрајинске владе Игором Мировићем, приступила управљању јавним финансијама, што се види како у апсолутном, тако и у релативном учешћу јавног дуга у оствареним текућим приходима. У прилог наведеној чињеници треба истаћи да је у јуну 2016. године, са преузимањем покрајинске администрације, затечен дуг у апсолутном износу од 9,2 милијарде динара, што је чинило 17,6 одсто остварених текућих прихода, док данас јавни дуг АПВ износи свега 3,9 милијарди динара или 4,4 одсто укупних текућих прихода остварених у 2022. години. Овако добар показатељ резултат је, пре свега, вођења одговорне политике управљања јавним дугом, односно знатног смањења јавног дуга, с једне стране, те раста текућих прихода у односу на који се мери степен задужености, с друге стране. Тренутно стање дуга АП Војводине односи се на задуживање за финансирање изградње објекта Каменица 3 и за изградњу и опремање противградних центара. Приликом задуживања водило се рачуна о начину задуживања и оно је вршено искључиво уз фиксну каматну стопу.
Да ли мислите да сте у управљању јавним финансијама могли да урадите више и који су планови даљег унапређења?
– Вероватно је да је могло и више, јер увек може боље, а ситне поправке система радимо свакодневно. Јавне финансије су жив организам и свакодневно су пред нама питања око којих треба застати, размислити и наћи решење. Радимо доста на подизању ефикасности, аутоматизацијом процеса и контрола, како бисмо унапредили управљање ризицима. Јавне финансије обухватају планирање, преузимање обавеза, извршење и извештавање и то су све делови једног интегрисаног сложеног система, који захтева сталне провере и по потреби корекције. Покрајинска скупштина је ове године донела План развоја АПВ до 2030. године. То је плански акт Покрајине највишег ранга. Операционализација овог документа спроводиће се доношењем средњорочних планова.
Ускоро креће нови буџетски циклус – припрема буџета за наредну годину. Какве су прогнозе?
– Почетком јула очекујемо смернице за припрему буџета за наредну годину које доноси министар финансија. За нас то означава почетак новог буџетског циклуса и полако крећемо са пројекцијама и припремом. Следеће године одржавају се редовни избори. По правилу, након њиховог расписивања, и активности се успоравају, јер се у том периоду одлучивање своди на решавање техничких питања. Надам се да ћемо управо овим ребалансом, а очекујем и креирањем буџета за наредну годину, обезбедити све претпоставке за реализацију приоритетних улагања, која не би требало да трпе и чекају због избора. А овим ребалансом планирана су средства и створене претпоставке за почетак великог броја нових улагања.
Извор: Дневник