Заменица директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ Дарија Кисић Тепавчевић саопштила је да су од последњег извештаја до данас до 15 часова тестирани узорци 1.913 особа, од којих је 250 било позитивно, док је шест особа изгубило живот.
Кисић Тепавчевић је на редовној конференцији за новинаре у Палати Србија прецизирала да су до данас хоспитализована 2.684 пацијента, на респиратору се налази 146 оболелих, док је укупно тестирано 18.312 особа.
Она је нагласила да је у последња 24 часа преминуло још шест особа као последица инфекције овим вирусом, при чему су три особе мушког, а три женског пола, просечне старости 57,5 година.
У нашој земљи је од почетка епидемије преминуло 80 особа, а смртност у овом моменту износи 2,2 одсто, додала је Кисић Тепавчевић.
Она је навела да је дистрибуција хоспитализованих пацијената у односу на установу где су тренутно смештени следећа – на Клиници за инфективне и тропске болести има 48 пацијената код којих је лабораторијски потврђено присуство овог вируса и још 79 особа које чекају на резултате анализа, при чему је 11 пацијената на респиратору.
Кисић Тепавчевић је указала на то да се у Клиници за пулмологију КЦ Србије налази 127 пацијената, од којих је 11 на респиратору, у КЦ Ниш укупан број пацијената је 201, од којих је 20 на респиратору, док је у КЦ Војводина укупан број хоспитализованих особа 144, а 11 се налази на механичкој вентилацији.
У КЦ Крагујевац, како је прецизирала, смештена су 83 пацијента, од којих је 11 на респиратору, у КБЦ „Драгиша Мишовић“ има укупно 295 пацијената, од којих је 46 на респиратору, у КБЦ „Земун“ укупно је збринуто 340 пацијената, а 25 се налази на респиратору.
Према њеним речима, у КБЦ „Звездара“ има 340 хоспитализованих особа, од којих је 15 на респиратору, у Општој болници Панчево налази се 147 пацијената и ниједан није на респиратору, док је у ВМЦ „Карабурма“ од 74 пацијента шест на респиратору.
Такође, како је напоменула, на Београдском сајму налази се 347 особа, у Хали „Чаир“ у Нишу и хотелу „Центротранс“ 295 особа, у Дому студената Медицинског факултета Ниш 125 и у хали 1 Новосадског сајма 166 пацијената.
Кисић Тепавчевић је потврдила да су нова жаришта идентификована у Ковину и у Панчеву, где је Општа болница претворена у COVID болницу, у којој је смештено 150 пацијената, али већина их није из Панчева.
Она је, када је реч о старачким домовима, поновила да је то најосетљивија популација и да је у појединим случајевима потврђена инфекција, али да су спроведене све хитне мере да се инфекција прекине.
Према њеним речима, степен колективног имунитета код најмлађих је низак и струка је свесна тога да ако се деси инфекција они могу бити преносиоци, нарочито на популацију старијих, које се трудимо да сачувамо.
Са стручног аспекта гледа се када је најбезбедније вратити децу у школе. Биће донета она одлука која је најбоља за нашу децу, а та одлука је да децу најмање изложимо ризику и да не пренесу инфекцију у кућне услове, међу старије, објаснила је Кисић Тепавчевић.
Она је, одговарајући на питање новинара постављено имејлом када се може очекивати попуштање мера, истакла да бројеви обољевања говоре да контролишемо ширење заразе, с тим што морамо бити свесни да колективни имунитет гради популација радно активног становништва, којег има највише међу оболелима.
Према њеним речима, степен колективног имунитета који је потребан јесте између 60 и 70 одсто, што значи да вирус мора толико да ослаби да постане безазлен, да по већину не представља опасност, чак ни код старих и особа са хроничним болестима.
Када бисмо сада релаксирали све мере, онда би повратак оних чији је имунитет једнак нули урушио оно што смо до сада градили. То је суштина таквог концепта, да ослабимо вирус, а показатељ је број пацијената са тешком клиничком сликом, објаснила је Кисић Тепавчевић.
Истовремено, она је потврдила да је оправдано, са становишта струке, да родитељима деце са аутизмом буде омогућено да своју децу изведу у шетњу, када за то постоји потреба, што ће и предложити Влади.
Апсолутно је стручно оправдано, како је поновила, да се за такве категорије грађана одреде термини који се не поклапају са другим терминима и као такви биће предложени Влади.
Кисић Тепавчевић се осврнула и на процедуру за особе које су допутовале из иностранства и којима је истекла мера од 28 дана у карантину, објаснивши да они после истека тог периода, ако нису имали симптоме, могу да се враћају свакодневним животним активностима, али би то, као и сви, требало да чине веома опрезно, због могућег ширења вируса.
Директор Инфективне клинике у Београду Горан Стевановић указао је на то да је до сада излечено приближно 400 особа, које су имале разрешење клиничке слике и два негативна теста.
Стевановић је рекао да има и оних особа код којих су се симптоми повукли, али тестови показују да су позитивни, а то значи да су клинички излечени и њих је више од 800.
Према његовим речима, проценат излечених пацијената, односно оних код којих је престала потреба за вештачком вентилацијом је још мали јер сам процес траје дуго, али има пацијената који су успешно санирани и они су углавном млади и без удружених болести.
Просечно време пацијената на вештачкој вентилацији плућа је око четири или шест недеља, али има и случајева пацијената који су били на респиратору и осам недеља, нагласио је он и упозорио на то да је код оних са хроничним болестима успех терапије и лечења доста неизвестан ако већ стигну до вештачке вентилације плућа.