Представници новосадске фирме ДБА, предвођени директором Ђорђем Бајилом, аутори пројекта урбанистичко-архитектонског уређења просторне културно-историјске целине – Алмашког краја у Новом Саду, најстаријег српског дела града из 1718. године, вечерас су у Паризу примили престижну награду „Architizer А+Аwард“, у категорији „Unbuild landscape“. Церемонији уручења признања присуствовао је и председник Покрајинске владе Игор Мировић, с обзиром на то да је Покрајинска влада финансирала у целости израду пројектно-техничке документације, те да је реконструкција Алмашког краја заједнички пројекат Покрајинске владе и Града Новог Сада.
Пројекат који се сматра једним од најзначајнијих, када је реч о старом делу града у историји Новог Сада, почетком лета изабран је у првих пет из целог света на 11. такмичењу „Architizer А+Аwард“. Новосадски пројекат је био у конкуренцији са по једним пројектом из НР Кине и са Исланда и два пројекта из Сједињених Америчких Држава. Пријављивање за такмичење завршено је у фебруару, жири је финалисте изабрао у априлу, а онлајн гласање било је отворено до 12. маја.
Реч је свеобухватној реконструкцији дела града који је смештен између Алмашке и најстарије православне цркве у Новом Саду – Саборне цркве, и који обухвата делове Подбаре, Салајке и Старог града. Пројектом архитектонско-урбанистичког уређења, који ће бити реализован у наредних шест година, обухваћено је 28 улица и 600 објеката, а планирана је и измена режима саобраћаја, што подразумева успостављање пешачке зоне и измештање главних транзитних праваца из централног на ободне делове тог простора. Урбанистичко-архитектонски пројекат за уређење Алмашког краја, површине око 22,58 хектара, урадила је новосадска фирма ДБА, а за техничку документацију, неопходну за ревитализацију најстаријег дела града, који представља сам историјски почетак Новог Сада, издвојено је готово 97,6 милиона динара.
„Историјско уточиште у строгом центру изузетно је вредан пројекат, јер се први пут на осмишљен и координисан начин и након две године детаљне припреме приступа ревитализацији најстаријег српског наслеђа у Новом Саду. Његова вредност је немерљива, посебно у времену урбанизације, јер ће Нови Сад поново пронаћи своју душу, уточиште у строгом центру и први пут, као што то имају и други градови, имаће очувано средиште, где су живели најзнаменитији људи наше српске националне историје“, истакао је Мировић.
Председник је овом приликом изјавио и то да ће Покрајински завод за заштиту споменика културе у наредним недељама приступити изради пројектне документације за свеобухватно уређење старог језгра Сремских Карловаца.