Песник Момчило Бакрач представио је у Јавној библиотеци „Данило Киш“ збирку поезије „Писмо за песмолов“. Ово је прва промоција Бакрачеве поезије у Врбасу, граду у ком живи и ствара, иако иза себе има 12 збирки песама, а како је сам истакао, „12 књига песама довољно је за поезију“ и аутор се представљеном књигом, по сопстевном признању, уједно опрашта са овом врстом литерарног изражаја.
„Имам три романа ‘у глави’ и мораћу у будућем времену да се бавим прозом. Збирка коју смо представили, ‘Писмо за песмолов’, посвећена је Миодрагу Павловић и има 87 песама, што стоји у поднаслову. Дрзнуо сам се да поновим, макар у поднаслову, наслов прве књиге мог омиљеног и најважнијег песника, који ме је иницирао. Његова прва књига зачела је и поставила модерну лирику код нас, књига ’87 песама’, и ово је омаж и њему као великој фигури у нашој књижевности“, рекао је Бакрач.
Књижевник Владимир Копицл истакао је да јесте необична чињеница да је Момчило Бакрач почео да објављује ток у 44. години, али да је до 61. успео да обајви 12 књига поезије, неколико књига приповедака, чак роман за децу.
„Ради се о аутору који заузима самосвојно место у овој данас веома разуђеној поетској продукцији. Бакрач је почео да пише на трагу неког могућег веризма, комбинованог са искуствима језичке поезије и игара, и отворене структуре слободног стиха. Данас он користи сва та искуства, на самосвојан начин, заправо не припада ниједном очигледном поетичком току већ развија своје виђење поезије и свог поетског израза. У овој књизи на убедљив начин користи неке одлике поетског писма које је већ користио – асонантско асоцијативни низови, броје алитерације, поигравања звука и значења – чиме исписује фасцинантан број песама, за једну књигу можда и превелик, али са обиљем добрих песничких јединица у којима се виде разне етиде посвећене нашем урбаном животу, данашњем конзумеристичком друштву и његовим слабим местима, критика наше појавности, и заправо показује много тога новог“, оценио је Копицл.
У уводу у промоцију о Бакрачу је говорила и Милијана Радовановић, организатор вечери у име Јавне библиотеке „Данило Киш“.
„Писмо за песмолов, Момчила Бакрача, есеј песме о покушајима да се надгласа Песма над песмама. Усамљени бунтовниче – јер људи воле уметност на тренутак или два, а као професију је у животу сматрају лудошћу (Похвала лудости). Песник, човек који пеца или би радије да пеца него што ово све сања будан и говори уместо милиона других. Живи темељ филозофије и уметничких праваца где је укорењена реч као асоцијација на још много тога. Да. Да. Да-да. Дадаизам. Читање поезије захтева тишину коју немамо услед буке информација. Уметност и песма (музика), као замена за љубав, смисао, истину, правду. Још нас само сећања и деловање кроз речи и слике чине људима. Осећај потпуне интелектуалне и оне друге чамотиње, физичко одсуство, и слава Бога на присуству, неми посматрач, проценитељ људских догађаја и душа. Далтониста је Мондријан, фини хумор познаваоца Хроноса и Ероса. Помирен са пролазношћу, макар зрно које се котрља, лажна скромност олује. Гавран је птица певачица. Тражећи грешке нигде не стижемо тако да је црна птица свих злослутних осетљивих симбол перфекциониста. Гавран, птица певачица је симбол свих лоших вести које уметник преводи на добро, заваравајући опсене сцене дневница, поигравајући се, као што се врхунски играч поиграва нама, те је рат мир, слобода ропство, а ропство врхунска слобода вертикалног духа“, рекла је, између осталог, Милијана Радовановић.
Извор: Општина Врбас