КРЕЋУ „АНТИЋЕВИ ДАНИ“

Манифестација „Антићеви дани“, која се у Новом Саду одржава 17. пут, почиње у понедељак 11. марта и трајаће до 18. марта, најављено је на данашњој конференцији за новинаре. Овогодишње издање манифестације садржаће много разноликих садржаја, а награда за најбољу књигу поезије на српском језику у 2023. години отишла је у руке Селимиру Радуловићу за књигу песама „Запис на стубу, Јерусалимском“.

Председница Скупштине Града Новог Сада MSc Јелена Маринковић Радомировић, која је председавала Одбором  манифестације, истакла је да су „Антићеви дани“ дуги низ година успешно посвећени сећању и очувању дела једног од наших наврснијих песника и уметника Мирослава Мике Антића, али и приближавању његовог величанственог стваралаштва новим генерацијама, чувајући Антићеву богату заоставштину.

– Мирослав Антић је био сликар, песник, редитељ, бунтовник и боем, човек који је од живота правио магију. Његова поезија је прожета лириком, метафорама и чудесношћу која нас и данас инспирише. Током „Антићевих дана“ посетиоци ће имати прилику да уживају у богатом програму који обухвата различите уметничке форме, а у оквиру манифестације ће се доделити и награда „Мирослав Антић“ – поручила је MSc Јелена Маринковић Радомировић.

Председница новосадске Скупштине позвала је Новосађанке и Новосађане да посете „Антићеве дане“, да „заједно чувамо сећање на великог уметника и да се радујемо истраживању и прослави уметничког богатства које нам доносе „Антићеви дани“.“

Председник стручног жирија за доделу награде „Мирослав Антић“ Мирослав Алексић образложио је одлуку жирија, наводећи између осталог да књигу „Записи на стубу, Јерусалимском“ чине четири целине, које се углавном састоје од нумерисаних фрагмената.

Ова поезија не припада свету заснованом искључиво на Еуклидовој геометрији, нити је омеђена епистемолошким оквирима рационалистичког света. Гносеолошки гледана она је потпуно хришћанска. Што више даш, имаћеш више! Такве поруке савремени човек постиндустријског ИТ друштва тешко разуме. Појмови љубави, вере, оданости, мржње, издаје, греха, опроштаја… у Радуловићевој поезији такође не фигурирају у контексту цивилизације киборга и постхуманистичког света. Он је један у низу ученика које громогласне фанфаре света насталог иа тековинама Француске буржоаске револуције нису тргле из благодатног мира у крилу Очевом. Такви песници су ретки и њихове књиге су дарови, наводи се између осталог у образложењу. Селимир Радуловић је истакнути културни посленик и управник Библиотеке Матице српске, а књига „Запис на стубу, Јерусалимском“ његова је 12 песничка књига.

Помоћница директора Културног центра Новог Сада Сунчица Марковић објаснила је да овогодишња манифестације „Антићеви дани“ траје недељу дана, док у програму учествују многобројни учесници на више места и простора у граду: у Градској кући, ОШ „Мирослав Антић“, Трибини младих, Ликовном салону КЦНС-а, Дунавском парку и Издавачкој кући „Промотеј“.