Прошле године врт је забележио 160.000 посета, а његова посебна вредност је и што се налази у заштићеном природном подручју. Врт је данас оријентисан на испуњавање стандарда у бризи за дивље животиње и међународној сарадњи, наводи суботица.инфо.
Зоолошки врт на Палићу основан је пре 75 година. Почетак је био скроман и више је наликовао изложби дивљих животња затоврених по волијерама. Након три четврт века Зоолошки врт на Палићу израстао је у један од препознатљивих симбола града, у у место које бележи изузетну посећеност – само прошле године 160.000 грађана прошло је кроз њихову капију – али је пре свега усмерен на бригу о добробити животиња о којима брине, као и на едукацију, пре свега најмлађих. Обележавање јубилеја била је прилика и да се подсети да је ова установа сада усмерена на испуњавање европских стандарда, развијању међународнеих пројеката, наставља да едукује хиљаде деце годишње и активно учествује у заштити животиња.
„Од једноставне изложбе животиња у малом и неодговарајућем простору, стигли смо до модерно уређених волијера, са природним баријерама и објектима прилагођеним врсти и потребама животиња“ каже Соња Мандић директорица Зоолошког врта на Палићу. Она истиче да посебну предност Зоо врту даје локација – налази се у заштићеном природном подручју, уз коришћење потенцијала Палићког језера и Тапшиног канала, који делимично пролази кроз врт, обогаћен мрежом вештачких канала. Због тога су где год је то било могуће животиње одвојене неком врстом природне баријере.
Од 2011. године, велики акценат стављен је на усклађивање са прописима који се односе на квадратуре и опреме простора за животиње. „Нажалост, шимпанза Томи, који пуни 45 година, једини је примат који још нема адекватан смештај, али се надамо да ћемо и ту ситуацију ускоро решити,“ додаје директорица.
Један од важнијих корака ка унапређењу зоо врта је и прекогранична сарадња са Зоолошким вртом у Осијеку у Хрватској. У оквиру тог пројекта, биће изграђени нови објекти – како за животиње, тако и за посетиоце, посебно најмлађе. У Палићу ће се реконструисати део намењен приматима, што је један од приоритета у наредном периоду.
„Поносна сам што смо искористили потенцијал међународних пројеката. Без те финансијске подршке нема видљивог развоја. Надамо се да више нећемо чекати деценију на нове објекте, већ да ће се темпо убрзати,“ истиче Мандић.
Један од најуспешнијих програма зоо врта свакако је едукативни који је започет 1981. године. У међуврмену, програм је доживео бројне измене и унапређења, али је и даље фокусиран на повезивање деце са природом и подучавање о важности заштите животиња.
Јелена Тољагић, биолог и едукаторка у Зоо врту, истиче да се програм обраћа ученицима нижих разреда из преко 20 основних школа са територије Суботице. Када прваци стигну у Зоо врт, обично сви прво питају где је медвед, што им је у том узрасту најзанимљивије. Кроз учење у наредне четири године они сазнају много више и проширују своје позанвање дивљег света и уче како се понашати у додиру са њим.
„Током школске 2023/24. године, чак 18.000 деце прошло је кроз едукативни програм. Омогућавамо различите радионице, предавања, контакт са животињама, од храњења медведа до сусрета са тарантулама и шиштећим мадагаскарским бубашвабама,“ каже она.
Програм је динамичан и прилагођен узрасту – од медведа и пузли у првом разреду, до озбиљнијих тема попут беснила и заштите слепих мишева у четвртом.
Поред своје едукативне и рекреативне улоге, у оквиру Зоо врта у Палићу од 2004. године постоји и прихватилиште за заштићене и строго заштићене животињске врсте. То је, уз београдски зоо врт, једина институција у Србији која има директан уговор са Министарством заштите животне средине.
„Нелегална трговина животињама је глобални проблем, често рангирана одмах иза трговине људима. Ми смо под сталним притиском да примимо све већи број животиња – од повређених сова до егзотичних врста заплењених на граници,“ објашњава Мандић. У раду прихватилишта учествују тимаритељи и ветеринари, уз велико ангажовање грађана који све чешће доносе повређене или напуштене животиње.
Извор: суботица.инфо