У Великом холу Културног центра у Руми отворена је занимљива изложба „Меморијали Легетске битке 1914“, која говори о споменицима посвећеним страдањима на бици која се за српску војску сматра једном од најтрагичнијих у Првом светском рату. Изложбу је организовао СУБНОР Месне заједнице Лаћарак, а приредила ју је Горана Лемајић, историчарка Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица. Споменици који се везују за битку на Легету (6.септембар 1914.) налазе се и у Руми, иако се битка одржала надомак Шашинаца на подручју Града Сремска Митровица. Српско војничко горбље у Руми једно је споменичких обележја битке која је имала далекосежне последице по српску војску и цивиле. Осим њега, изложба говори и о споменику на месту где се битка и одиграла, као и о костурници на православном гробљу у Сремској Митровици.
„Изложба је посвећена меморијалима, ме стима на којима су били сахрањени војници обе војске, али смо се највише концентрисали на српске војнике. Према доступним подацима на месту саме битке на пољу Легет је сахрањено бар 675 српских војника и два Аустроугара. Ту је 1923. подигнут монументални споменик уз залагање тадашњег митровачког Сокола. Други значајан меморијал је костурница на православном гробљу у Сремској Митровици где се налазе остаци око 252 преминулих, од којих је део страдао током битке, док су ту већим делом интернирани Срби који су преминули у митровачкој казниони. Ова костурница освештана је на Видовдан 1934. године и један је од ретких меморијала који до данашњих дана није мењао изглед. Трећи меморијал је српско војничко гробље на православном гробљу у Руми. На њему је сахрањено 55 православних војника од којих су већина Срби, али има и 12 Аустроугара. Представљено је његово формирање 1914.године, а затим пратимо како се мењао изглед гробља, посебно 2014. када је након обимне реконструкције место добило изглед какав завређује“, рекла је Горана Лемајић.
Изложбу је подржала Општина Рума и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Отворена је симболично у време када Рума обележава свој дан-годишњицу присаједињења Срема Краљевини Србији 24. новембра 1918, дан пре него што је то учинио остатак Војводине на Великој народној скупштини дан касније у Новом Саду. Управо је ту чињеницу нагласио Стеван Ковачевић, помоћник председника Општине Рума који је отворио изложбу.
<„Неговање културе сећања значајно је због дуга који имамо према нашим славним прецима, али и да у суморним историјским временима знамо да одговоримо на историјске изазове који се пред нас постављају. Мени је посебно драго да изложбу отварамо у праскозорје 24. новембра Дана општине Рума, дана када је у Руми донета историјска одлука грађана Срема да Рума своју политичку и историјску перспективу веже за краљевину Србију независно од тога какву ће одлуку дан касније донети велика народна скупштина у Новом Саду“, истакао је Стеван Ковачевић, додавши да је пре неколико година Скупштина општине Рума управо 24. новембар изгласала за Дан општине и да је то једно од већихи достигнућа локалног парлемента тог сазива којим је и сам председавао.
Захваљујући подршци републичког Завода за заштиту споменика културе јавност први пут на овој изложби може да види ретке фотографије пронађене у Фондовима Архива Југославије. На изложби је приказано и оно што се ређе види, а то су прикази страдања цивилног српског становништва након битке на Легету и споменици на местима где су страдали непријатељски аустроугарски војници.
Битка на Легету у оквиру велике акције Војске Краљевине Србије под називом Сремска операција, одиграла се од 5. до 7. септембра 1914. године. Догађај на Легету представљао је значајан напор који је српски народ учинио за ослобођење и уједињење са матицом. Упркос поразу који су војници Тимочке дивизије доживели, прелазак преко реке Саве најавио је касније извојевану велику победу за слободу. Бројне околности довеле су до катастрофе у којој је страдало око 1500 српских војника, а заробљено око 4800. Само око 600 војника је успело да се спасе препливавањем Саве. На српском војничком гробљу у Руми сахрањени су преминули рањеници из тадашње војне болнице у Руми. И данас су познати подаци о борцима, којим ранама су подлегли, ко су и када су сахрањени, највише захваљујући тадашњем пароху Марку Шаули.
Извор: Општина Рума