Место Хоргош као насеобина налазила се на ветрометини сеоба различитих власти и народа јер је туда саобраћала трговина и пошта. У Хоргошу су се мењаили коњи на путу од Беча до Истамбула. За време Туркака по открићима Балканолошког инситута коју сз ту живели све је било потишено. Тек 1960. године пронађени су темељи старе цркве из 1223. године коју су Татари порушили.
-Тек 1771. године, 11. марта царица Марија Терезија је дала територију Карас Миклошу и он је имао задатак да насели ово место и има повеља о томе – каже председник савета месне заједнице Роберт Шорш. – Карасови потомци и данас живе у Хоргошу.Карас је довео житеље из 85 места са теритирије Аустрије, Словачке, Мађарске, Немачке , Трансилваније оји су се бавили различитим пословима, од занатлија до пољоптивредника.
На почетку је био 1.500 становника прића нам председник Савета МЗ Шорш и каже да је тадашња територија Хоргоша као административног места се простирала од Отомеша у данашњој Мађарској, Морахолома, Реске,до Бачких Винограда и Малих Пијаца.
Карас Миклошје 1795. изградио цркву посвећену Снежној Госпи којс се прославља 5. августа. Изградио је два дворца ,а најсзарији објекат је магацин у Малом Хоргошу из 1780. године.
-Хоргош је био рибарско место с много мочвара , језера , урађена је мелиоризација и све воде су усмерене према реци Тиси – прича Робер Шорш. – Карасови су организовали живот у месту, подигли цркву, школу, све што је потребно за једно место где људи граде куће да изникне велико село . Они су учестовали у свим фазама развоја села као и у друштвеном животу до 1948. године.
Крајем XIX века је из Беча послан Иван Рек инжењер водоградње да направи брану на Тиси и ојача њену обалу која је изграђена 1880. године о која је издржала и велику поплаву 1970. године.
Рек је од наследина Карасових имања куповао земљу и бавио се сточарством и ратарствим и својим су производима снабдевали Сегеднин са храном. Тада је постал позната хоргошка паприа, грожђе , вино и све остало за исхрану , Хоргош је познат и данас по овом прозводима као и манифестацијама које истичу ове производе. – Сегедин се одужио својим снабдевачима хране те им је у Караси улици (главној улици Сегедина) подигао најлепшу зграду –Рекова Палата. Они су остали псле промене империје у Југославији.
Почетком XX века Хоргош је имао 9.000 становника , био туристичко место јер је Коморашка шума имала језеро и летњиковце за богаташе, чак са касинима. Постојала је желејзничка станица , а 1906. су имали електичну енергију.
-Хоргош је био спојен са Сегедином и после 1920. је изгубио тржиште и напустили су га многи стручњаци и отишли за Мађарску , а Карасови и Рекови су остали у Југославији – прича Шорш.
Када је постао месна заједница 1960. Хоргош је имао 7.000 становника, а данас 5.000 српске, мађарске и ромске националности.
-Хоргош је на самој граници и предсности су што људи свакодневно могу да иду а посао у Европску униу, у Мађарску и враћају се назад јер новац остављају у месту , а лошег има много јер преко Хоргоша годишње пређе 10 милиона људи. У таквом густо саобраћају је ограничено кретање мештана , остаје много смећа и што шта – жали се председник Савета МЗ.
У Хоргошу још увек ради “Витамин”, фабрика за прераду паприка, хладњача “Хигло”, “ Потиски водоводи”, Ливница “Шаму”, има већих пољопривредних газдинстава.
У Мести има Осмовна школа “Карас Каролина” која је изграђена 1900. године и која је недаво употпуности адаптирана. Школа има 350 ученика од I до VIII разреда на мађарском и српском језику. – Поред школе у селу постоји и забавиште, амбуланта Центар за социјални рад , као и народна библиотека и Дом културе. Прави мали градић – каже председник Сваета Роберт Шорш.
Па кад је градић има много културних манифестација. Најпознатије су “Бербански дани“ која се одвијају последње недеље месеца септембра и који окупљају више хиљада људи из околних места и иностранства, Дан села је 11. марта . Организује се и Првомајски уранак уз паљење логорске ватре уз културни програм И такмичења у кувању хране. недавно је био Диснаторски викенд где се окупи више власника свиња који направе свињокољ, те се праве и колачи од сала. – Посећеност је велика јер сви воле свежи диснаторски доручак , тек за ручак кобасице, хурке, свеже месо и друго – прича Шорш.
Хоргош има Културно уметничкодруштво “ Барток Бела” које има преко 200 чланова у 15 секција. Имамо и Фудбарски клуб “Хоргош 1911” те године је први пут донета лопта из Сегедина. ФК игра у Међуопштинској лиги са 100 чланова у обновљеним слачионицама и клупском простору. У селу функционише и Стонотенисерски клуб “Хоргош”, а женка екипа је игра у И савезној лиги – прича Роберт Шорш.
Интересантно је да у оквиру Министарства за село је у Хоргошу купљно много кућа за младе породице које су врлоповољне , очуване и добар је живот на селу.
-У Хоргошу се одвијају четири IPA међународна пројекта, за развој стонотениса, два за смањња инклузије деце и образовање родитеља и највреднијиза Добровољно ватрогасно друштво где ће бити центар за обуку у ванредним ситуацијама уз добитак две велике машине : возило за гашење пожара и жичана покретна котарка која може да спашава угрожене са висине- каже Роберт Шорш.
Хоргош на туристичкој мапи Кањиже је значајан по манифестацијама , замку Караси, остацима старе цркве, риболовачком језеру (мртваји) и има развијен ловни туризам.
Као председни Савеза МЗ Хоргоша Роберт Шорш сматра – Требало би да поправимо тротоаре, уличне путеве , а једно од најважнијих је изградња бициклистичке стазе од границе до центра села и према Суботици и надам се да ћемо успети да завршимо канализацију јер је 70 одсто урађено.
Извор: Општина Кањижа