Православни верници 19. јануара обележавају Богојављење, један од највећих хришћанских празника, посвећен крштењу Исуса Христа у реци Јордан. Богојављење се у народу сматра празником духовног прочишћења, а за њега су везани бројни обичаји и веровања, како за сам дан празника, тако и за ноћ уочи Богојављења.
Једно од најраспрострањенијих народних веровања каже да се у поноћ, у ноћи између 18. и 19. јануара, „отвара небо“. Према предању, тада треба јасно и искрено замислити жељу, помолити се Богу и затражити испуњење, јер се верује да су на Богојављење све жеље услишене ако долазе из чистог срца.
Стара веровања кажу и да сан који се сања те ноћи има посебно значење и може да представља поруку или наговештај будућих догађаја, па се саветује да се добро запамти оно што је сањано.
У народу је познат обичај да неудате девојке у ноћи уочи Богојављења ставе огледалце под јастук, јер се верује да ће сањати мушкарца за ког ће се удати.
Некада су девојке на богојављенско јутро одлазиле на извор или бунар, у воду убацивале зрна пшенице или кукуруза и изговарале речи: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве“. Том водом су потом умивале укућане, а у појединим крајевима Србије постојао је обичај да се вода пије преко секире, како би се избегле свађе у кући током године.
Један од најпрепознатљивијих обичаја јесте пливање за Часни крст, које се већ деценијама организује широм Србије. Крст се баца у реку, језеро или море, а младићи пливају 33 метра, што симболизује број година колико је Исус Христос живео. Верује се да онај ко први доплива до крста има срећу, здравље и благослов током целе године.
По народном веровању, Часни крст би требало да буде направљен од залеђене прошлогодишње богојављенске водице. На Богојављење се у црквама освећује богојављенска водица, коју верници носе својим домовима. Том водом се умивају укућани, прска се кућа ради заштите од зла и болести, а пије се током године у посебним приликама.
За разлику од Крстовдана, на Богојављење се никада не пости, без обзира на то који дан у недељи пада, јер се овим празником завршавају такозвани „некрштени дани“. Верује се да на Богојављење не треба радити тешке кућне послове, прати веш нити имати зле мисли, јер је овај дан посвећен миру, духовној чистоти и радости.
Народна веровања кажу да временске прилике на Богојављење могу да наговесте каква ће бити година. Обичај је да се изађе на чистину и из руке пусти мало пепела, како би се видело који је ветар „победио“ још на Крстовдан. Ако дува источни ветар, година ће бити сушна, јужни доноси кишу, западни родну али олујну годину, док северни најављује хладноћу.
Празник прати и традиционални поздрав: „Бог се јави“, на који се одговара са „Ваистину се јави“, чиме се симболично подсећа на значај овог светог дана у хришћанској вери.
Жаклина Богдановић
Извор: снновинеплус