Завршна фаза једног од најамбициознијих инфраструктурних подухвата у југоисточној Европи улази у кључну етапу. Ако се обистине обећања надлежних, крајем овог месеца се очекује пуштање у саобраћај новоизграђене брзе пруге између Београда и Будимпеште, на чијем српском делу ће возови саобраћати брзином до 200 , а на мађарском делу 160 километара на час.
Овај пројекат има за циљ не само унапређење путничког и теретног саобраћаја и јачање регионалне повезаности у оквиру европских транспортних коридора. Током недавног састанка делегација министарстава саобраћаја двеју држава у Београду, разговарало се о финалним техничким и организационим корацима неопходним за успостављање редовног саобраћаја. Представници обе стране истакли су да је сарадња интензивирана последњих месеци, посебно у делу који се односи на усклађивање сигнално-сигурносних система, контролу квалитета инфраструктуре и координацију рада железничких оператера.
Министарка за грађевинарство и саобраћај у Србији Александра Софронијевић нагласила је да је пројекат брзе пруге симбол стратешког партнерства и узајамног поверења.
„Реч је о инвестицији која мења саобраћајну мапу региона. Пруга Београд–Будимпешта омогућиће брже, безбедније и ефикасније повезивање, што ће имати директан утицај на економски раст, туризам и привредну сарадњу“, истакла је она, додајући да се сви радови приводе крају у складу са највишим европским стандардима безбедности.
Техничко повезивање система две државе улази у завршну фазу. То подразумева тестирање електроенергетских постројења, комуникационих система, као и проверу интероперабилности сигнализације. На мађарској деоници, између Шорокшара и Келебије, спроводе се дневна тестирања у оквиру којих возови саобраћају контролисаним брзинама од 80 до 160 километара на сат, како би се проверила стабилност инфраструктуре и функционалност система управљања.
Очекује се да ће најпре бити омогућен теретни саобраћај, што је од посебног значаја за логистички сектор. Брза пруга је део ширег европског транспортног коридора који повезује централну Европу са југоистоком континента, чиме Србија добија улогу важног транзитног чворишта. Стручњаци процењују да ће време путовања између Београда и Будимпеште бити скраћено на око два и по сата, што представља значајно унапређење у односу на досадашње трајање путовања.
Из железничке компаније Србијавоз саопштено је да ће на релацији Београд–Будимпешта саобраћати пет нових електромоторних возова, док ће у унутрашњем саобраћају наставити да раде двоспратне гарнитуре на интерсити линијама. Поред тога, у току је поступак набавке шест вишесистемских локомотива, финансираних из међународног зајма, у вредности од око 40 милиона евра. Те локомотиве ће бити способне за рад на различитим електроенергетским системима и омогућиће несметано кретање путничких композиција кроз више европских земаља без промене вуче на границама.
Планирано је да нове локомотиве буду испоручене до 2028. године, а уговор укључује и вишегодишње одржавање, као и обуку машиновођа и техничког особља. Стручњаци истичу да је подмлађивање возног парка кључно за одрживост система и повећање конкурентности железничког саобраћаја у односу на друмски и авио-превоз.
Економски аналитичари наглашавају да ће ова пруга имати и шири геополитички значај. Повезивањем две престонице модерном железничком линијом отварају се могућности за повећање робне размене, привлачење нових инвестиција и јачање регионалне стабилности. Такође, очекује се пораст броја туриста, јер ће путовање између Србије и Мађарске бити брже и удобније него икада раније.
Драган Јаковљевић
Извор: снновинеплус