Православни Ускрс, највећи хришћански празник, слави се широм света у духу вере, наде и заједништва. Дани који му претходе, посебно Велики петак, имају посебан значај јер подсећају на страдање Исуса Христа, док сам Васкрс доноси радост и славље живота. Иако је суштина празника свуда иста, начин обележавања разликује се од народа до народа.
Велики петак је дан тишине, поста и молитве. У свим православним црквама тог дана не служи се литургија, већ се износи плаштаница – симбол Христовог полагања у гроб. Верници јој прилазе са поштовањем, клањају се и пролазе испод ње, верујући у духовно очишћење и благослов. Пост је изузетно строг, а многи се уздржавају од хране током целог дана.
У Србији и другим балканским земљама, Велики петак обележава и фарбање јаја. Прво јаје, обично црвене боје, назива се „чуваркућа“ и чува се током године као симбол здравља и заштите дома. За разлику од тога, у Грчкој се јаја фарбају на Велики четвртак, док се у Русији припремају уочи Ускрса и носе у цркву на освећење. У Египту и Етиопији овај обичај није у првом плану, јер је нагласак на посту и молитви.
Ускрс почиње свечаном поноћном литургијом. Храмови су испуњени верницима који носе свеће, а у поноћ се чује радосни поздрав: „Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!“. Светлост се преноси међу људима као симбол победе живота над смрћу.
Православни верници у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији Ускрс обележавају на веома сличан начин, јер деле исту верску традицију. Празник је пре свега породични – након литургије окупља се породица, на трпези су фарбана јаја, печење, салате, сиреви и домаћи колачи. Посебну радост доноси „туцање јајима“, а победничко јаје се чува као симбол среће. У многим крајевима задржани су и народни обичаји – посете родбини, даривање деце и дружење у природи.
У Русији је Ускрс један од најсвечанијих празника у години. Припреме почињу данима унапред, а домови се украшавају. На трпези доминирају кулич – високи слатки хлеб украшен глазуром, и пасха – слатко јело од сира, путера и сувог воћа, које се обликује као пирамида. Пасха, обликована као пирамида, симболизује Христов гроб, али и благостање дома. Ова јела се носе у цркву на освећење. Верници се поздрављају, љубе три пута.Током празника, верници посећују родбину, а постоји и обичај одласка на гробља. У појединим храмовима верници могу звонити црквеним звонима, јер се верује да је то „глас Божји“.
У Грчкој Ускрс има снажан заједнички и свечани карактер. Велики петак обележавају литије са плаштаницом које пролазе улицама, док се у поноћ на Васкрс преноси „свети пламен“. Породице настоје да пламен донесу кући без гашења. На трпези се најпре служи магирица (чорба од јагњећих изнутрица) а затим печена јагњетина и цуреки ( колач у облику плетенице са црвеним јајетом, благо сладак). У неким деловима, попут Крфа, бацају се глинене посуде са прозора, што симболизује раскид са старим и почетак новог живота.
У Украјини и Белорусији, празник је богат симболиком. Писанице – ручно украшена јаја – праве се са великим стрпљењем и умећем, а сваки орнамент има своје значење (здравље, плодност, заштита). Верници у цркву носе корпе са храном – хлеб, месо, јаја и колаче – које се освећују.
У Белорусији деца обилазе куће, певају и добијају поклоне, што празнику даје посебну топлину.
У Румунији се Ускрс слави уз снажан нагласак на духовности и милосрђу. Поред свечане литургије, верници носе светлост кући као благослов. На трпези су јагњетина, чорбе и традиционални козонак, а обичај је да се део хране подели сиромашнима, што показује бригу за друге.
Бугари на Велики четвртак фарбају прво јаје и припремају традиционални хлеб који има више назива. Посебан обичај је да се хлеб са црвеним јајетом поклања првом госту. После литургије, верници кући доносе упаљену свећу, а нова одећа симболизује нови почетак.
Јермени Ускрс обележавају на посебан начин, спајајући хришћанску традицију са древним народним обичајима. Празник има и симболику пролећа – људи праве венчиће од врбе и украшавају домове. На трпези се налазе јела од пиринча, зелени, јаја и рибе, а јаја се често фарбају природним бојама, попут љуске од лука. Породична окупљања, песма и заједнички оброци имају централно место.
У Египту и Етиопији, међу коптским и етиопским православцима, Ускрс се дочекује након дугог и строгог поста. Богослужења су веома дуга и свечана, а верници често проводе сате у молитви.
у Египту Копти представљају древни хришћански народ који своју веру чува више од две хиљаде година. Они чине око десет одсто становништва Египта. Богослужења се често одржавају петком, али је Ускрс изузетак. Верници се поздрављају речима „Екрестос Анести – Алиос Анести“. Осам дана пре Ускрса славе Лазареву суботу, када у цркве доносе палмино лишће од којег праве украсе.
У Етиопији се празник назива Фасика, а верници долазе у цркву обучени у бело, што симболизује чистоту и нови почетак.
Православни Ускрс слави и око 25.000 Ескима на Аљасци. Ова традиција потиче још из 18. века, када су руски трговци донели православље у те крајеве. Због удаљености, прослава често траје више дана. На трпези је најчешће усољена риба, попут лососа, која се понекад служи и сирова.
У Сирији се Ускрс слави уз литије и богослужења праћена звуком труба и бубњева. Верници носе крстове и учествују у молитвама, а празник има посебан значај упркос тешким условима у којима живе.
Без обзира на разлике у обичајима, суштина празника остаје иста – вера у васкрсење, радост и нада. Од тишине Великог петка до свечаности Васкрса, овај празник повезује православне народе широм света, чувајући духовност и традицију кроз векове. Управо та духовна нит повезује милионе верника, показујући да је Ускрс више од празника – он је симбол наде и новог почетка.
Жаклина Богдановић
Извор: снновинеплус