U vremenu kada se evropske ekonomije prolaze kroz period usporenog rasta, geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na globalnim tržištima, pitanje ekonomske pozicije Srbije dobija dodatni značaj. U takvom okruženju, osnovna ocena ostaje jasna — Srbija je i dalje makroekonomski stabilna zemlja, sa očuvanim finansijskim sistemom, kontrolisanom inflacijom i solidnim razvojnim potencijalom. Međutim, današnji izazov više nije samo očuvanje stabilnosti, već prelazak u fazu snažnijeg i održivijeg razvoja.
Jedan od najvažnijih pokazatelja jeste privredni rast. Prema zvaničnim projekcijama, Srbija u 2026. godini očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od oko 3,0%, što je iznad proseka dela evropskih ekonomija koje beleže pad,stagnaciju ili minimalan rast. To pokazuje da domaća ekonomija zadržava dinamiku uprkos nepovoljnim spoljnim okolnostima.
Pozitivan signal dolazi i iz oblasti zaposlenosti. Stopa nezaposlenosti, koja je pre jedne decenije bila dvocifrena i predstavljala ozbiljan društveni problem, danas je značajno niža i kreće se oko 8–9%, uz rekordno visok nivo zaposlenosti u privatnom sektoru. To govori da tržište rada pokazuje veću otpornost nego ranije.
Važan faktor stabilnosti predstavljaju i javne finansije. Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu nalazi se oko 45% BDP-a, što je znatno povoljnije od velikog broja evropskih država koje su iznad 70%, pa čak i 100% BDP-a. Istovremeno, budžetski deficit ostaje pod kontrolom, na nivou približno 3% BDP-a, što potvrđuje fiskalnu disciplinu i odgovorno upravljanje državnim finansijama.
Dodatnu sigurnost pružaju devizne rezerve zemlje, koje premašuju 25 milijardi evra. Takav nivo rezervi predstavlja snažan zaštitni mehanizam u slučaju spoljnog ekonomskog šoka, valutnih pritisaka ili poremećaja na međunarodnim tržištima. Uz to, bankarski sektor ostaje stabilan, visoko kapitalizovan i sa niskim udelom problematičnih kredita.
Rast zarada i penzija takođe je deo pozitivne slike. Prosečna neto plata u Srbiji nastavila je rast i premašila 1000 evra, dok je prosečna penzija nominalno značajno viša nego pre nekoliko godina. Iako rast troškova života umanjuje deo tog efekta, trend povećanja prihoda ipak doprinosi jačanju domaće potrošnje i standarda građana.
Zaključak je jasan: Srbija danas nije zemlja ekonomske krize, već zemlja stabilnih osnova i realnih šansi za dalji rast. Pokazatelji govore u prilog otpornosti sistema — rast BDP-a, niža nezaposlenost, kontrolisan dug, rast plata i snažne rezerve. Ali naredni korak mora biti ambiciozniji,sproveden kroz državni plan razvoja Srbije 2030 – 2035 ,kako bi stabilna ekonomija postala još snažnija razvojna ekonomija za dobrobit svih građana Srbije.
Foto : Pixabay