Obeležavanje praznika rada preživelo je monarhije, promene granice, društvenih sistema ali tokom ovog perioda i menjalo svoj karakter od buntovnog do zabavnog.
Carska policije Monarhije pokušala je da predupredi dešavanja: već od polovine aprila šalje dopise gradonačelnicima i lokalnim policijskim vlastima da postoji opasnost da 1.maja agitatori podbune radnike i da se nikako ne sme dozvoliti održavanje bilo kakvih povorki, defila i uličnih demonstracija.
Godina je 1890. i to je prva godina nakon što je na kongresu Druge internacionalne u Parizu doneta odluka da se u znak sećanja na protest i stradanja čikaških radnika 1886. godine obeleži 1. maj kao praznik rada istovremeno zahtevajući bolje uslove. Lazar Mamužić, tadašnji gradonačelnik Subotice, verovatno nije ništa znao o odlukama pariske Internacionale, ali sve alarmantnije depeše ministra unutrašnjih poslova Ugarske nastavljaju da stižu iz Budimpešte. Svako novo upozorenje sve je oštrije te se stiže i do rečenice da se „dozvoljena intervencija oružane sile može realizovati prema zahtevu mesnih administrativnih vlasti“. A, sa druge strane, lokalne vlasti nemaju kome preneti ova naređenja jer ako i dođe do okupljanja radnika, nema dovoljno policije da to spreči. Zato se u Suboticu za 1. maj 1890. godine upućuju dve pešadijske i jedna konjička četa, koje su smeštene u dvorištu današnjeg Narodnog pozorišta.
Brojne živopisne detalje prve proslave Praznika rada u Subotici zabeležio je Kalman Petković u knjizi „Burna setva“. Tako hroničar kaže kako su se tog četvrtka 1. maja 1890. godine kod podvožnjaka u centru grada okupilo 15 radnika, većinom grafičara te da su obeleženi crvenim značkama i noseći transparente polako krenuli ka Paliću. Pratila ih je i ometala konjica, ipak ozbiljnijih izgreda nije bilo. Petković nije zabeležio imena ovih prvih radnika koji su bili začetak i jezgro prvog obeležavanja Praznika rada. Datuma čiji značaj će preživeti monarhije, promene granica, državna uređenja i ekonomske sisteme.
„U obeležavanje Prvog maja pre svega se najviše uključuju grafički radnici, ali ima i bezemljaša“ kaže za „Politiku“ Dejan Mrkić iz Istorijskog arhiva Subotice. Prema njegovim rečima odjeci svetskih dešavanja u radničkom pokretu zahvataju i Suboticu i njeno radništvo koje 1. maj provodi u prirodi. Uglavnom u Dudovoj šumi u centru Subotice ili drugim gradskim parkovima, ili na Paliću, koji je ipak slovio za mondensko izletište. Hroničari beleže i proslavu iz 1895. godine kada je na prostoru oko fabrike „Zorka“ održan skup koji je policija rasterala i uhapsila nekoliko učesnika. Umesto da zastraši, mera je imala potpuno suprotan efekat. Oko tri hiljade radnika okupilo se oko Gradske kuće, priča Mrkić i tražilo puštanje svojih kolega. Gradonačelnik Lazar Mamužić nije imao izbora: učesnici prvomajskog uranka pušteni su na slobodu i to je tumačeno kao velika radnička pobeda. Mrkić navodi štampu iz tog vremena koja radnike, učesnike obeležavanja Prvog maja opisuje kao „smutljivce loših namera“, kao pojedince koji „zaluđuju radnike“.
„Veliki prvomajski skup bio je 1928. godine u bioskopu „Lifka“ kada se okupilo oko tri hiljade ljudi. Nije bilo sukoba, ali izveštaji govore o tenzijama“ navodi Mrkić. Sve više radnika koi praznuje Prvi maj ne iznenađuje jer je međuratni period obeležen je brojnim štrajkovima, stalnom borbom za bolje uslove rada. Kada je nakon Drugog svetskog rata na scenu stupilo socijalističko društveno uređenje, deklarativno prestaje potreba za bolje uslvoe rada a sa njom i priroda praznika od buntovnog dobija slavljenički, opušteni karakter.
Nakon što je jezero Palić, 1977. godine isušeno, pa ponovo napunjeno vodom, on postaje centralno mesto Prvomajskog uranka. Na njemu je za 1. maj 1983. godine prenoćila i štafeta, a sredinom 80-tih ovde je bila i centralna vojvođanska proslava Praznika rada.
„Uz zabavni, opuštajući deo tada je Prvi maj imao i deo svog zvaničnog programa, kada funkcioneri drže govore i upućuju se određene poruke“ navodi Mrkić.
Praznovanje Prvog maja preživelo je još jednu smenu društveno-političkog sistema, kada smo se iz socijalizma vratili u kapitalizam .
„Tokom ovih 135 godina karakter proslave se značajno menjao. Iako više ne živimo u socijalizmu, prvomajski uranak i zadržao je oblike zabave i opuštanja“ kaže Mrkić. Tako i danas omiljeni Prvomajski uranak na Paliću simboliše zabava oličena u gurmanlucima, vašaru i luna parku.
Izvor: subotica.info