Од 11. до 13. септембра 2020. спроведена је акција уручења ранчева, школског прибора и слаткиша српским ђацима на Косову и Метохији упркос једном одлагању због короне на тој територији. Ово је трећи пут да београдско хуманитарно Удружење ,,Глас Метохије“ организује школску акцију, мада се стара да помогне и другим поводима.
Поклони су обезбеђени ангажовањем Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Владе Војводине, КЕЦ-групе и Дејана Шкобића, многих предузетника, запослених у предузећима и појединаца, као и Медија-портала. Чланови и присталице „Гласа Метохије” обишли су Батусе, Доњу Брњицу, Хочу, Ораховац и Осојане. Уручено је укупно 300 ранаца са школским прибором за малишане који живе и школују се без основног људског права – слободе. Заједнички је подељена радост због сусрета и пружена морална подршка, певало се и плакало без суздржавања.
Сем школског прибора нашло се и слаткиша, кишних кабаница, стоног тениса, лопти и шаха, пасти и четкица за зубе. Послат је понеки дечји цртеж и писамце непознатом другу или другарици. Уручена су дечја колица и носиљка за бебу а манастирима одређена количина уља, брашна и лекова. Тамо где помоћ није директно уручена, остављена је да се отпреми посредовањем. Запаљене су свеће у Великој Хочи испред споменика киднапованим и убијеним Србима из општине Ораховац, као и несталим новинарима.
Чланови су присуствовали литургији у Грачаници и Архангелима. Посећена је Богородица Љевишка, Високе Дечани и манастир Будисавци – задужбина краљеве сестре Јелене Дечанске као и Газиместан. Сва ова места чувају бодљикава жица и полиција што је прилично потресно када се види на лицу места. Неизоставно је питање како је тек онда људима или деци која заслужује радосно детињство!
Делегацију од близу 50 ходочасника чинили су људи из Београда, Новог Сада, Панчева, Сремске Митровице, Шапца, Краљева, Крагујевца и Петровца на Млави. Најмлаћи ходочасник била је седмогодишња Маша, а најстарији 81-годишњи Драгиша Гиле Јанковић који је путовао са шајкачом и штапом а при сусретима свирао фрулу. Међу путницима је било и академски школованих певача те се често певало и појало. Утисци свих ходочасника су толико јаки да је једина жеља да се на свето српско тло пође и првом следећом приликом. У Великој Хочи је отац Миленко звонио на црквена звона кад су путници приспели у порту. На одласку из Високих Дечана отац Авакум је дуго махао обема рукама, док у позадини стоје војници КФОР-а који чувају манастир.
Монахиње манастира Будисавци казале су да им аутобус пун људи дође врло ретко, те да тог дана на литургији никог није било. У Ораховцу постоји само једна једина улица са српским живљем. Ту су и најтрошније куће али највеселија дечица. У порти ораховачке цркве указала се радост да Александра Нинковић Ташић (можемо је слободно звати Трећа српска бригада) представља књигу „Звонари слободе” о српским и светским великанима Николају, Тесли и Пупину што је унело додатну радост сусрета. У Призрену је ходочаснике сачекао млади свештеник са бебом од свега неколико месеци у кенгур-носиљци. Свугде је било неко послужење, можда је подељено и последње што се нашло.
Група је угошћена конаком и оброком у Светим Архангелима крај Призрена, купљено је вино да се понесе кући. Отац Василије се потрудио да одговори на многа питања гостију. Они који су дошли први пут изненађени су да овде, на бившем гробном месту Цара Душана већ вековима не постоји манастир, уз сазнање да је потребна помоћ свих нас да се он изгради. Постоје само околне зидине, капије, конаци и мали параклис са иконом мученика наших дана – оца Харитона ког су шиптарски терористи 1999. отели наочиглед мировних снага. Тело му је пронађено након годину дана а глава није никада. Све је то већ писало у новинама, али је друкчије кад се чује на конкретном месту.
Такође, не мора човек бити верник да би видео лепоту и историју Грачанице, изнутра спаљене Љевишке и Дечана – у које по помоћ долазе људи свих вера.
Удружење „Глас Метохије” исказује велику захвалност дародавцима и ходочасницима који су прилозима и трудом допринели да се акција успешно и радосно спроведе. Због преласка на онлајн наставу, указује се потреба за лаптоп рачунарима и таблетима, те се уједно отворила нова тема за размишљање. Сазнали смо такође и то да је помоћ неопходна КУД-у „Метохија” из Гораждевца.
Текст и фото са ходочашћа: В. Раонић;