Госпођинчани имају традицију играња фудбала дугу преко 100 година, Ф.К. „Јединство“ формиран је 1919 и од тада па до данас живи и ради некада са мање а некада са више успеха.
У овом тексту нећемо говорити о нашим првотимцима, причу о њима оставићемо за неку другу прилику, покушаћу да вам прикажем школу фудбала која већ 10 година постоји у клубу.
Школа има 53 члана који су подељени у три категорије, деца узраста 5-8 година почетници који се још не такмиче, деца 8-12 година млађи полетарци који се такмиче у Градској лиги Новог сада, деца 13-17 година млађи кадети који се такмиче у Градској лиги Новог Сада.
Резултати почетком друге полусезоне за млађе полетарце одиграли су пет утакмица и забележили победе у свих пет.
За млађе полетарце поново играју Слободан Милошевић који се такмичи за Београдски Партизан и Драгољуб Јовчић и Марко Клинцов који тренирају код нас и у Темерину у школи фудбала „Оne Team“.
За ову категорију наступају и четири девојчице које су веома успешне на терену.
Млађи кадети 13-17 година на полусезони су били на завидном другом месту али су доста ослабљени ушли у наставак такмичења, екипу је напустио најбољи стрелац Марко Вечански ( Почео да тренира у Ш.Ф. „Петар Пуча“), први голман екипе Драган Дисић (Почео да тренира у РФК „Нови Сад“) и Василије Боберић један од најболјих играча (који паузира због повреде).
У клубу истичу да су веома задовљни игром и резултатима оствареним до сада, деца вредно уче од својих тренера Петра Бубњевића и Милоша Зорића, стечено знанје примењују на терену, максимално се труде да постигну што боље резултате.
Тренер Петар Бубњевић за читаоце војвођанских вести са гео. пореклом: „Деца играју добро, напредак је видљив на основу резултата, одлична су генерација, сви су лепо прихваћени и сви имају исти третман у клубу. Најбоља ствар од свега је што се та деца и након тренинга стално заједно, стално су напољу и играју игре које смо и ми играли када смо били мали.Пуно ми је срце када их видим у пролазу како се лепо слажу и ван терена.“
Све горе наведено говори да госпођинчани неморају да брину за будућност сеоског фудбала, велика подршка пре свега родитеља, локалне заједнице и клуба је на страни деце, они то враћају великим залагањем и победама на терену.