Пронашли смо у Банату пасионираног узгајивача божура. Путем овог интервјуа сазнајемо нешто више о његовој узгајивачкој страсти. Он се зове Владимир Раниславић и живи у Панчеву.
Поштовани Владимире, реците нам нешто о Вама.
Рођен сам 30. 9. 1960. у Косовској Митровици. Случајно. Мој отац је био на терену па је повео моју мајку са собом. Значи, нисам избегао. Косово и Метохију сматрам за неотуђиви део Србије. Од агресије на Србију 1999. године сам незапослен. Сваки нови дан је борба за опстанак а божури су нешто посебно, нешто што покреће.
Откуд интересовање за божур и колико врста гајите?
Пре око 15 година сам почео озбиљније да посматрам божуре. Посматрао сам и почео да доносим неке закључке. Наиме, пре можда 10 година приметио сам да многи предивни божури имају као једног од родитеља (или оба родитеља) неки дивљи божур. Дивљи божури имају „јаке гене”. Само они из семена могу да дају идентичне нове биљке. Ако је дивља врста 100% чиста, мора да из семена да 100% чисте нове биљке. (Наравно, могућност мутације увек постоји.)
Код свих божура се из семена добијају различите биљке (генеративно размножавање). Нове биљке могу да личе на биљку мајку (биљку која је дала семе) али најчешће то није случај. Тако настају нове врсте за које су углавном одговорне пчеле а у последње време и људи.
Имам око 250–300 врста хибридних божура и око 20 врста дрвенастих божура. Само два интресекцијска божура. Све то је на површини од око 38 ари. Али, мој понос је колекција од око 90 врста, облика, форми… дивљих божура из целог света. Интернет је вероватно највећи проналазак до сада. Мени је омогућио контакт са људима из целог света и ето. Само ја знам колико сам људи који раде у иностранству, који путују у иностранство… питао да ми донесу неки божур. Ништа од свега тога није било уз изговор. Сада знам – треба наћи праве људе и то је већ пола посла. Друга половина посла је да имате нешто да дате заузврат јер су у питању углавном специфични људи којима новац није на првом месту. Наравно, новац је присутан а цене за неке божуре могу бити веома велике. И за наше а и за светске прилике.
Која земља је најпознатији домаћин божура?
У време Старог Рима постојала је изрека: „Сви путеви воде у Рим”. Данас, уколико волите дивље божуре могло би се рећи: „Сви путеви воде у Русију”. То и није чудно с обзиром на величину територије Русије. Наиме, највећи број дивљих божура има руско порекло.
На другом месту по броју дивљих божура била је Југославија. Али пошто ње више нема сада је на другом месту Италија, па затим Турска, Грчка итд. НР Кина је велика непознаница. Постоје дивљи (зељасти) божури који имају кинеско порекло али сигуран сам да Кинези имају још неке божуре за које никоме у свету нису рекли. Вероватно постоје и неки божури за које ни сами Кинези не знају јер, не треба заборавити, Кина је огромна земља.
Највећи број божура из моје колекције и јесте из Русије. Негативна пропаганда која је дуго вођена против Срба и свега што је српско оставила је трага. Веома често се дешава да ме људи са Запада игноришу. Лепо му се обратим на његовом или на енглеском језику а он ништа. Неће да одговори. Чак су и неки Руси били малкице сумњичави у почетку. Но сада је све у реду.
Какав је божур за узгој, шта се са њим ради преко зиме?
Сви божури морају да имају и зиму и лето. Наша клима им у потпуности одговара. Зељасти и интерсекцијски божури у току зиме губе надземни део. Лишће се суши и треба га одсећи. У току зиме корен је активан и припрема се за следећу годину. Код дрвнастих божура лишће такође опада и може се видети само голишави жбун, као дрво без лишћа.
Дрвенасти божури почињу са цветањем у априлу. Велики број хибридних божура почиње да цвета крајем априла и у току маја месеца.
Дивљи божури (и зељасти и дрвенасти) цветају први. Ово се све односи на наше климатске услове. За сада је неприкосновено први са цветањем „бели кавкаски божур” (Paeonia caucasica alba). Он први почиње да избија из земље и подноси све ниске температуре. Иначе је потпуни „албино”. Нема ни трунке антоцијанина у себи.
Какав је статус ове биљке у нашој земљи?
На територији Србије постоји између 10 и 12 врста дивљих божура. Скоро сви су веома угрожени. Неки су пред истребљењем. А све због неодговорног и потпуно непотребног кидања цветова! Без цветова нема ни семена! Иначе, у природи од 100 семенки можда свега једна или две дају нову биљку јер добар део семена поједу мишеви, птице, инсекти.
Који је наш најпознатији божур?
Најпознатији божури из Србије су „усколисни божур” (Paeonia tenuifolia) и „косовски божур” (Paeonia peregrina). „Усколисни божур” из Србије има цвет црвене боје. У Русији су недавно откривене популације са цветовима беле, црвено-беле, розе, веома тамне црвене боје и неке боје која би се могла назвати наранџастом. Божури из Србије се разликују у односу на божуре из других земаља. Разлике се виде у висини биљака, у облицима цветова, распореду и густини листова, облику корена…
„Косовски божур” постоји у Италији, Румунији, Бугарској, Грчкој, Турској и Србији. Постоји могућност да се може наћи и у Молдавији али ја још увек немам тачну потврду тога.
Наравно, у свим тим земљама нема име косовски. Не знам како га називају у тим земљама али сам приметио да га Швеђани и Немци зову балкан-божур или турски божур. Наш божур је карактеристичан по томе што има веома тамну нијансу црвене боје за боју цвета. Огромна је разлика између тих цвених боја између нашег и турског божура, на пример. Та разлика се може видети само ако су божури један до другог, пред очима посматрача.
Колико уопште има различитих врста божура?
Више од 7000 регистрованих врста божура постоји данас. „Регистровани” значи да божур има име, име онога ко га је регистровао, можда има податке о родитељима (ако их је хибридизер знао). Постоје и многи божури који нису регистровани и красе многе баште широм света.
- Зељасти божури су свима познати. Од пролећа до јесени показују сву своју лепоту а на крају јесени губе надземни део. Наиме стабљике на којима је лишће се суше и потребно је потпуно их одсећи. У току зиме коренов систем „ради” и припрема се за наредну годину. Зељасти божури могу живети више од 100 година.
- Дрвенасти божури су, као што само име каже, „нека врста дрвећа”. Сви су пореклом из НР Кине. Сада освајају цео свет зато што су предивни. Могу бити високи од 0,5м до 4м, у зависности од врсте. Значи, замислите дрво пуно цветова божура. У Кини постоје примерци стари више од 400 година мислим да је најстарији дрвенасти божур стар око 800 година.
- Јапански ботаничар Тоичи Ито дуго је размишљао о томе зашто не постоје зељасти божури са жутом бојом цвета, бојом која постоји на цветовима дрвенастих божура. И, одлучио је да укрсти зељасте и дрвенасте божуре. На тучак зељастог божура нанео је полен дрвенастог божура и зато се такви божури зову интерсекцијски. Имао је више од 20 000 укрштања! И успео је! На жалост, умро је пре него што су први пут процветали његови жути божури. Он је произвео 4 божура са жутом бојом цвета. У његову част данас се ти божури зову „ито” божури.
Код нас је уобичајено да се чује: „Имам. Имам црвени, розе и бели.” Тако већина људи каже а реално цвет божура може бити у свим могућим бојама осим у црној и плавој.
Божур је род Paeonia. Сви данашњи божури воде порекло од дивљих божура. Сви дивљи божури постоје само на северној хемисфери. У Северној Америци само две врсте а све остало је из Европе и Азије. Тачан број дивљих зељастих божура није тачно утврђен. (Већ смо рекли да су сви дрвенасти божури пореклом из Кине. За сада постоји 9 врста дивљих дрвенастих божура.)
Како се разможава божур?
Код свих божура се из семена добијају различите биљке (генеративно размножавање). Нове биљке могу да личе на биљку мајку (биљку која је дала семе) али најчешће то није случај. Тако настају нове врсте за које су углавном одговорне пчеле а у последње време и људи.
Значи, ако желите да имате више идентичних божура, то се може постићи само деобом корена (вегетативно) и то се ради искључиво у јесен, од краја августа па све док временске прилике то дозвољавају. Све док је лишће зелено, одвија се процес фотосинтезе. Они који желе да набаве неки божур, могу да ми се обрате у јесен.
Познајете ли све врсте или сте некима морали да дате „радни назив”?
Ускоро ће цветати један божур коме сам дао назив „новак” по нашем славном тенисеру. Божур је дивљи, са југоистока Србије, непознат светској јавности. Надам да ће добити заслужену пажњу и да ће његова појава одјекнути међу узгајивачима и ван наше земље.
Сем „новака”, биће још божур „ханке” и божур „никола”. „Хандке” је Србин а „никола” Србин из Југославије. Божур „васил” је Бугарин а „дувно” Хрват. Ускоро ће цветати „новак” и „васил”, а „никола” можда следеће године јер су сви још млади. „Васил” је чудо – он је косовски божур, само у розе боји! Такође, можда буде „дебељача” и још две варијанте, и сви су дивљи!
Хвала Вам господине Раниславићу што сте нам открили део Вашег света божура, где занимљивости има много више него што смо могли и да сањамо!
Разговарала: В. Раонић;
Фото: В. Раниславић;